Srbija uporno zatvara oči

O državnoj politici Srbije prema Kosovu, srpski književnik Dragan Velikić u autorskom tekstu za Nojer ciriher cajtung pod naslovom „Kosovo – vreme pogrešnih srpskih patriota“ piše: „Srpski političari uvek beže. To se pre svega odnosi na srpske diplomate, koji imaju stroga uputstva da napuste sve sastanke na kojima se pojavljuju predstavnici Kosova. To nije samo vid protesta, i davanje ukora organizatorima, već je to deo borbe za Kosovo unutar Srbije. Prisustvo srpskih diplomata na takvim skupovima značio bi prećutno priznanje takozvane države Kosovo […] Oficijelna Srbija kosovskom problemu pristupa upornim zatvaranjem očiju. Logično je da interesi zemlje, a pre svega interesi srpskog stanovništva na Kosovu ne mogu da se zaštite ponavljanjem mantre, koja nema veze sa realnošću i koja ne odgovara situaciji na terenu. Mantra ’Kosovo je Srbija’ je inicijalna floskula sa kojom se želi u zajednicu lažnih patriota“, objavljuje Nojer ciriher cajtung.

Nova Evropa

Pod naslovom „Nova Evropa“, minhenski list Zidojče cajtung piše o pokušajima dugoročne stabilizacije Evropske unije, kao i o reformskim planovima o kojima se trenutno razmatra: „Od kada se Francuska priključila nemačkim zahtevima za reformu Lisabonskog ugovora, rasprava o pronalaženju ispravnog puta za izlazak iz krize znatno je dobila na ubrzanju. O eventulnoj izmeni ugovora šefovi država i vlada evropske unije raspravljaće već na sledećem sastanku 8. decembra, a ne početkom iduće godina kao što je najpre bilo planirano.

Cilj Nemačke je jasan: U Lisabonski ugovor je neophodno integrisati ’fiskalnu uniju’. Nemačka kancelarka Angela Merkel zalaže se za dva cilja: kao prvo želi da se povrati poverenje u evropsko tržište i u Evropu kao partnera, kako bi se čitavom svetu pokazalo da je Evropa u stanju da probleme drži pod kontrolom. Ukoliko politika stabilnosti postane deo ugovora, biće zaštićena od dnevnopolitičkog oportunizma i delimično bi imala ustavnu snagu.

Kao drugo, Merkelova kroz operaciju ’Fiskalna unija’ želi da spreči lom Evropske unije. Zato traži izmene ugovora, koje bi podržale sve zemlje članice, koje trenutno imaju dosta različite predstave o ekonomskoj i fiskalnoj politici. Ukoliko izmenu ne podrže sve zemlje članice, postoji i mogućnost stvaranja ’Elitnog-modela’ - pakta kojem bi se priključile zemlje koje su spremne za radikalne korake u politici stabilnosti, kao što su Nemačka, Francuska, Holandija ili Finska. Takav pakt bi mogao brzo da bude dogovoren, međutim on bi mogao da ima ozbiljne posledica za čitavu EU. Ona bi tada pred svetom delovala kao slomljena zajednica, koja se raspala u različite grupe. Poverenje na taj način ne može da se povrati – ni na tržištu, ni kod drugih država“, zaključuje Zidojče cajtung.

Nedopustivo finansirati neonaciste iz poreza

O jučerašnjem hapšenju neonaciste Ralfa Volebena, koji se sumnjiči da je pomagao radikalne teroriste odgovorne za ubistva stranaca u Nemačkoj i jedne nemačke policajke, Noje osnabriker cajtung piše: „To da neonacisti usko sarađuju sa Nacional-demokratskom partijom Nemačke (NPD) poznato je već niz godina. Ali nakon hapšenja dugogodišnjeg visokog funkcionera te stranke otvaraju se nova pitanja. Očigledno je da predstavnik desničarsko-ekstremne partije nije sarađivao sa nekim bezveznim radikalima, već je lično pomagao brutalne teroriste, članove ćelije iz Cvikaua. To je vetar u leđa svima onima koji se već duže vreme zalažu za zabranu NPD-a.

Ukoliko se optužbe dokažu, to će biti jasan dokaz da se vodeći članovi te partije spremni za sprovođenje nasilja. Sve više se postavlja pitanje koliko dugo će još da se trpi jedna takva partija i koliko je snažna nemačka demokratija. Zastrašujuće je da je rad državnih službi mogla da ometa država u državi. Naravno da zabrana rada te partije neće da reši sve probleme, jer je nemoguće nekome zabraniti da misli desno-ekstremistički. Međutim, nedopustivo je da se neonacisti finansiraju novcem poreskih obveznika, kojeg zatim koriste protiv stranaca i protiv demokratije. Prava Služba za zaštitu ustavnog poretka izgleda drugačije“, piše Noje osnabriker cajtung.

Pripremio: Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković