Spor između Rima i Pariza
16. jun 2018.
Prvo su francuska i italijanska vlada jedna drugu nazivale 'ciničnom' i 'licemernom', onda su ambasadori u Rimu i Parizu pozivani na razgovor, otkazan je sastanak ministara finansija a poseta premijera Đuzepea Kontea Parizu je pod znakom pitanja. Razlog za ovu krizu je bio brod 'Akvarijus' sa 600 izbeglica, koji je u međuvremenu na putu ka španskoj Valensiji, jer mu nije bilo dozvoljeno da uplovi ni u jednu italijansku luku. Ali, koliko prava uopšte imaju obe strane da jedna u drugu upiru prstom? I sam Makron se na kraju krajeva nećkao da primi izbeglice u Francusku. Nekoliko dana kasnije je pristao da prini određeni broj ljudi, ali pod uslovom da se na španskom tlu ustanovi da li uopšte imaju pravo na azil. Zašto je predsednik Francuske toliko uzdržan?
Francuska tiha politika odbijanja
Kada je 'Spajdermen' Mamadu Gasama početkom aprila spasio život jednom detetu u Parizu, od predsednika Makrona je dobio državljanstvo. Ova posebna zahvalnost jednom od stotina hiljada onih koji su 'bez papira', migranata bez statusa, mora ostati izuzetak, upozorio je tada Makron. Francuska ne može da primi svu "svetsku patnju". U proleće ove godine su već sa zakonom o azilu i imigraciji, bila pooštrena pravila ulaska u tu zemlju. Procedura bi trebalo da bude ubrzana, a migranti zadržavani u prihvatnim centrima do 90 dana. "Javno mnjenje ne želi više izbeglica", kazao je ministar unutrašnjih poslova, Žerar Kolomb. Kritičari su govorili da zakon služi zastrašivanju i u Makronovoj partiji je došlo do svađe.
Činjenica je doduše da je Francuska još u vreme Fransoa Olanda bila obazrivo suzdržana po pitanju prijema izbeglica. Pariz je ispunio svega petinu kvota dogovorenih na nivou Evropske unije. Prema podacima Eurostata u Francusku je protekle godine stiglo 90.000 migranata, a 65.000 njih je registrovano kao potražioci azila. Za isto vreme je u Nemačkoj podneseno 220.000 zahteva za azil. A kada se u Briselu raspravljalo o izbegličkim kvotama i raspodeli izbeglica, Pariz je najradije bivao uzdržan.
Mnogi migranti u zemlji žive u ilegali i užasnim uslovima. Kada se socijalistička gradonačelnica Pariza požalila da nedostaje prostora za smeštaj migranata, vlada je prebacila nadležnost na grad. Krajem maja policija je uklonila ilegalno šatorsko naselje na kanalu Sen Marten usred Pariza. Od 2015. u Francuskoj je uklonjeno 37 različitih provizornih smeštaja, najpoznatiji je slučaj u Kaleu.
Granica prema Italiji je zatvorena
Francuska je sa Italijom sklopila sporazum, na osnovu kojeg može da vrati osobe koje pokušavaju da pređu granicu u blizini grada Ventimiljija ili preko planinskih granica. Humanitarna organizacija Oksfam kritikuje francusku policiju koja vraća ljude, među njima i maloljetnike koji bi morali biti zbrinuti u Francuskoj. Najveći broj njih dolazi iz Sudana i Eritreje, koji prema francuskom zakonu imaju velike šanse da dobiju azil.
"Čak i prema Dablinskom sporazumu postoje određena prava, posebno za maloletnike. Ne mogu se ljudi samo tako vratiti odakle su došli", kaže Rafael Šilhav iz Oksfama. "U ovoj situaciji vidimo potpuno zakazivanje Dablinskog sporazuma, a imamo situaciju gde samo jedni u druge upiru prstom."
Italija je preopterećena
"Italija uveliko radi preko svojih mogućnosti", kaže Šilhav o drugom učesniku u ovom susedskom sporu. U zvaničnim prihvatnim centrima su uslovi života neprihvatljivi, a mnogi odlaze u ilegalu jer država uopšte ne brine o njima. Proteklih godina je, prema italijanskim podacima, u tu zemlju stiglo oko 680.000 migranata. Mnogi su se smestili u prazne zgrade u velikim gradovima, ili su pak napravili šatorska naselja iz kojih ih policija redovno proteruje. U južnoj Italiji traže posao na poljoprivrednim dobrima kako bi preživeli, a na severu u sivoj ekonomiji i u stalnom strahu od nove racije. Državna briga o izbeglicama skoro da uopšte ne funkcioniše.
Od 2015. Italijani registruju sve novopridošle i uzimaju im otiske prstiju. Time želi da se spreči ono što se događalo godinama, a to je da su migranti po izlasku na italijansko kopno odmah sedali u autobuse i išli u pravcu Nemačke ili Skandinavije. Tako se registracijom omogućuje drugim zemljama da, prema pravilima Dablinskog sporazuma, izbeglice vrate u zemlju u kojoj su se prvo registrovali. "Taj teret koji se Dablinskim sporazumom nameće Italiji i Grčkoj nije fer", kaže Šilhav iz Oksfama.
2017. je vlada Matea Rencija isposlovala sporazum sa libijskim regionalnim moćnicima, koji su izbeglicama davali izvesnu svotu novca i tako ih odvraćali od puta preko Sredozemnog mora. Istovremeno je Evropska unija krenula da obučava i naoružava libijsku obalsku stražu. Kritičari su to opisivali kao prljavi deal, zbog nemogućih uslova u prihvatnim centrima u Libiji, ali se nakon toga ipak broj onih koji stižu na italijanske obale smanjio. U italijanske luke je do maja ove godine pristiglo samo 9.500 migranata. Posmatrači u svakom slučaju upozoravaju, da zbog novih borbi u Libiji, obalska straža se skoro ne pojavljuje a broj migranata na putu ka Evropi bi ponovo mogao da poraste.
Rešenje spora samo sa Evropom
"Odgovornost za spašavanje i brigu o izbeglicama koji prelaze Sredozemno mora mora da se podeli između svih zemalja članica EU, uključujući i Italiju i Francusku", kazala je Delfine Morales iz humanitarne organizacije Terdom. Na pretnju italijanskog ministra unutrašnjih poslova, Matea Salvinija, da neće više dopustiti uplovljavanje brodova, ona je naglasila značenje sintagme "Humani odnos prema migrantima". Njihova prava bi, prema međunarodnim pravilima, trebalo da budu poštovana i ne bi smeli biti zaustavljani na granicama ili ih ostaviti da plutaju Sredozemnim morem.
"Svaka zemlja mora da preuzme svoj deo odgovornosti", kazao je Čarli Jaksli iz UNHCR-a. "Ali, ono što se ovde dešava je zabrinjavajuće. Prioritet mora da bude princip spašavanja na otvorenom moru." Činjenica je da je Italija opterećenija od ostalih zemalja zbog broja migranata, ali u svakom slučaju bi se moralo razmisliti o tome da ne prime opet najveći broj izbeglica zemlje u razvoju. "Evropa ovu migrantsku krizu može da reši, ali samo solidarnošću."
No, tu ima nedostataka kao i ranije kod same Evropske unije. U ovom trenutku nije vidljivo da li i kako bi moglo doći do usaglašavanja na samitu za dve sedmice u Briselu.