Soul-diva sa slomljenim srcem

Iz velikog broja tekstova povodom smrti poznate pevačice Vitni Hjuston izdvajamo:

Švarcvelder bote (Oberndorf): „Vitni Hjuston je od mladosti nastupala na velikim pozornicama. Baš kao i kralj popa Majkl Džekson. Tužna paralela životnih sudbina sada se ogleda i u ranoj smrti. Pritisak je ogroman; tržište traži nove turneje po svetu, nove pesme. Ono je nezasito. Sa 47, godina, ona je ponovo pokušala da se probije. Kada bi joj glas bio zakazao, publika bi je nemilosrdno izviždala. Pod svetlošću reflektora očekuje se savršenstvo. Hjuston je dala sve. Ono što je ostalo posle njene smrti, jesu dirljive pesme, u kojima je energija čitavog jednog života.“

Noje vestfeliše (Bilefeld): „Život u javnosti, koji stalno prati užasan strah od pada, ruinira mnoge poznate ličnosti. Pritisak i očekivanja su gigantski, baš kao i opasnost da se naleti na pogrešne prijatelje. O tome treba da razmisle sve one desetine hiljada kandidata za ’Idola’ ili za novog supermodela Hajdi Klum. Svi se nadaju da bi mogli da uspeju i postanu slavni i bogati. A sreća je… ko zna gde.“

Folksštime (Magdeburg): „Imala je sve ono o čemu prosti ljudi mogu samo da sanjaju: lepotu, bogatstvo i saznanje da je vole i da joj se dive milioni obožavalaca. I pored toga nije bila srećna i godinama je podnosila život samo uz droge i lekove. Svojom smrću se upisala u listu na kojoj su imena poput Dženis Džoplin, Džimija Hendriksa, Džima Morisona i Ejmi Vajnhaus. Sve su to izuzetni umetnici za koje je slava bila više prokletstvo nego blagoslov. Kad jenja aplauz, dolazi samoća. A ona mnogim zvezdama otežava dostojanstveno starenje. Svojim glasom, Vitni Hjuston je dirnula naše duše. ’Uvek ću te voleti’ spada u najlepše ljubavne pesme u istoriji muzike.“

Frankfurter noje prese (Frankfurt): „Bulevarska štampa ne dozvoljava da bivše zvezde jednostavno potonu. Ona prati njihovu propast, slike paparaca nam nekadašnju lepotu prikazuju naduvenu i posrnulu. Kao da neko želi da ih kazni za to što su im nekada svi zavideli. Tome doprinose i diskografske kuće. Prodaja ploča gotovo da više ne donosi nikakvu dobit, pa se umetnici obavezuju na turneje za kakve više nisu sposobni – Vitni Hjuston kao i Majkl Džekson i Ejmi Vajnhaus. Tako zvezde više ne umiru na vrhuncu slave, već zato što nisu dorasle pritisku povratka na scenu.“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Majkl Džekson, Emi Vajnhaus, Vitni Hjuston: lista prerano umrlih muzičkih idola bez problema može da se nastavi. Da podsetimo samo na Elvisa Prislija, Džimija Hendriksa ili Kurta Kobejna. Iako se okolnosti smrti ovih izuzetnih talenata razlikuju, ima i paralela: niko od njih nije imao kontrolu nad svojim životom. Uzimali su alkohol, drogu ili medikamente, jer su verovali da samo tako mogu da izdrže pritisak uspeha, ili da bi pobegli od realnosti. Pri tome su baš ti umetnici imali sve razloge da budu srećni. Svojom muzikom su prodrli do srca miliona ljudi, imali su sve što im treba za bezbrižan i luksuzan život. Ali, taj raj se prečesto ispostavljao kao privid, kao zatvor. Soul-diva Vitni Hjuston je imala slomljeno srce. Njen brak sa pevačem Bobijem Braunom, koji joj je, kažu, prvi dao teške droge, bio je obeležen nasiljem. Talentovana pevačica nije uspela da se vrati u kolosek ranijih uspeha. Glas je mnogo puta izdao. Tužno je da očigledno nije bilo nikoga da je odvrati od demontaže sebe same. Muzička industrija katapultira talente u velike visine, ali vrlo često zaboravlja da razapne mrežu koja treba da ih dočeka…“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković