1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

"Socijalna pravda" u predizbornoj kampanji

17. avgust 2013.

Ko se ne bavi temom socijalne pravde, njega će kazniti birači. To su tokom parlamentarnih izbora 2005. osetilli demohrišćani i socijaldemokrate. U aktuelnoj predizbornoj kampanji, ova tema važna je za sve stranke.

https://p.dw.com/p/19RNy
Die Statue der Justitia, der Göttin der Gerechtigkeit, steht mit der Waage und dem Richtschwert in der Hand auf dem Römerberg zwischen roten Fahnen hinter einem Transparent mit der Aufschrft "Weg mit Hartz IV und Agenda 2010" bei der Mai-Demonstration des DGB am Donnerstag (01.05.2008) in Frankfurt am Main. Mehrere tausend Teilnehmer kamen zu der Demonstration in Frankfurt und forderten mehr soziale Gerechtigkeit, höhere Löhne und bessere Arbeitsbedingungen. Foto: Wolfram Steinberg dpa/lhe +++(c) dpa - Report+++
Deutschland Geschichte, Kapitel 6 1999 – 2009 Hartz IVFoto: picture-alliance/dpa

"Socijalna pravda za mene je čista izborna propaganda, jer se svakako ništa mnogo neće promeniti. Bogati ostaju bogati, siromašni ostaju siromašni", kaže", 77-godišnja penzionerka Irmtrud S. "Za socijalnu pravdu su svi ljudi i sve stranke", kaže njen 80-godišnji životni saputnik Johan S. "Za mene to znači da svaki čovek može da živi od svog rada."

Pojam socijalna pravda je kompleksan i svako pod njim podrazumeva nešto drugo, kaže Mihael Zomer sa Instituta za demoskopiju u Alensbahu. U istraživanju koje je sproveo ovaj institut krajem 2012. početkom 2013, utvrđeno je da većina nemačkog stanovništva pod socijalnom pravdom podrazumeva pre svega jednake šanse. "To znači da svako nezavisno od socijalnog porekla i pola ima iste šanse u traženju posla i obrazovanju."

Michael Sommer Projektleiter am Institut für Demoskopie Allensbach
Mihael ZomerFoto: privat

Politolog Frank Nulmajer sa Univerziteta u Bremenu već dugo godina prati način ophođenja partija prema klasičnim pitanjima socijalne pravednosti. On ima jednostavno objašnjenje za činjenicu da je u ovoj predizbornoj kampanji ta tema izuzetno popularna. "To su pomalo zakasnele posledice finansijske krize iz 2008. i krize evropske monetarne unije. Danas se ne može izbeći tema 'socijalnih posledica na tržište'. Razlike u imovini građana u Nemačkoj ali i u drugim zemljama su tako velike da kao stranka morate da zauzmete stav." A nemačke stranke upravo to i rade.

Stav stranaka

Za ministarku rada Ursulu fon der Lajen je socijalna pravda 'iskonska demohrišćanska tema'. Ona se u okviru svoje stranke zalaže za uvođenje zakonski minimalno zagarantovane plate. Politolog Nulmajer kaže da u Hrišćansko-demokratskoj i Hrišćansko-socijalnoj uniji odavno postoji socijalno političko krilo organizovano u takozvanim socijalnim odborima koji su ponovo dobili na značaju.

Izvorno je socijalna pravda tema socijaldemokrata. "Mi smo jedini koji mogu da dovedu do stvaranja čvrstog saveza između jakih i slabih. Želimo da smanjimo jaz između siromašnih i bogatih", kaže političar SPD-a Tomas Operman u intervjuu za list Noje osnabriker cajtung. Na socijaldemokrate, međutim, negativan trag još uvek ostavljaju reforme socijalnih sistema i tržišta rada koje je sprovela vlada Gerharda Šredera.

Schere zwischen Arm und Reich, Armutsgefälle
Razlike između siromašnih i bogatih su sve većeFoto: picture-alliance/dpa

"Mi znamo šta je socijalna pravda"

Stranka Zelenih se u svom izbornom programu zalaže za više socijalne pravde. U to se, kako kaže kandidat za kancelara ove stranke Jirgen Tritin, ubraja uvođenje opšte minimalne plate koja podrazumeva satnicu od najmanje 8,05 evra i veću podršku države onima koji su duže vremena nezaposleni. "Mi znamo kako da stvorimo socijalnu pravdu", kaže samouvereno šefica poslaničkog kluba Zelenih Renate Kinast.

Prof. Dr. Frank Nullmeier, Professor für Politikwissenschaft an der Universität Bremen
Frank NulmajerFoto: privat

Liberali su se u predizbornoj kampanji koncentrisali na nešto drugo. "Jedna zemlja je pravedna ako je moguć lični napredak kroz dobro obrazovanje i ako ne zavisi od debljine roditeljskog novčanika," , izjavio je u intervjuu za list "Bild" ministar spoljnih poslova Gido Vestervele.

Levičari u predizbornu kampanju ulaze pod motom "100 posto socijalno". Više socijalne pravednosti oni traže u oporezivanju, penzijama i pomoći za nezaposlene.

Skoro 70 odsto nemačkog stanovništva prema rezultatima ankete koju je sproveo Institut za demoskopiju u Alensbahu je uvereno da ekonomski poredak u Nemačkoj nije pravedan i da se socijalna nepravda poslednjih godina povećala.

Autorke: Anja Fenle / Belma Fazlagić-Šestić

Odg. urednica: Ivana Ivanović