Socijaldemokratija u BiH: Sukob na levici
4. jul 2019.
„Ovaj društveni pokret nije politička stranka. Mi želimo da stvorimo kritičnu masu koja može da promeni stanje u društvu i državi“, rekao je Ivo Komšić proteklog vikenda u Sarajevu na osnivačkoj skupštini Pokreta socijalne pravde i demokratije (SPD).
Bez obzira na tvrdnje da novoosnovani pokret nije politička stranka, njegovi osnivači nisu u potpunosti odbacili mogućnost da će on to u budućnosti ipak postati: „Iskreno se nadam da ćemo moći da okupimo što više ljudi i pretvorimo ovo u jedan novi politički projekat – zovite to partija – koja će zajedno izaći pred građane Bosne i Hercegovine“, izjavio je Zlatko Lagumdžija, član Predsedništva Pokreta SPD.
Za sada postoje samo glasine da će novoosnovani Pokret do lokalnih izbora 2020. godine prerasti u političku partiju – ali u Socijaldemokratskoj partiji BiH u to ne sumnjaju: „SPD je nova stranka i mi nećemo ući u taj Pokret“, kratko je za DW izjavio Saša Magazinović, poslanik SDP u Parlamentu BiH. Pre njega je i šef SDP Nermin Nikšić izjavljivao isto, a osnivanje Pokreta bio je povod i za isključivanje osam članova SDP u maju 2019. godine. Tada su odlukom Glavnog odbora stranke izbačeni, pored ostalih, i bivši predsednik Socijaldemokratske partije BiH Zlatko Lagumdžija, te Ivo Komšić – isti koji su danas na čelu Pokreta SPD.
Autodestrukcija SDP
Ne može, a da se ne uoči da se Socijaldemokratska partija BiH u poslednjih nekoliko godina polako krnji. Pritom se čini da ni nakon najnovijih događaja razmirice nisu dostigle vrhunac.
Ako se i zanemari osnivanje Pokreta od strane bivših članova koji su delom podneli ostavke, a delom izbačeni iz stranke, razmirice u SDP ne jenjavaju: u ponedeljak (1.7.) je tako SDP u Tuzlanskom kantonu doneo odluku da će ući u koaliciju sa SDA. Nakon toga se oglasio predsednik partije Nermin Nikšić koji je Odbor u Tuzli optužio da krši odluke vrha stranke: „Nadam se da su oni koji su isforsirali pokušaj donošenja nestatutarne odluke svesni svojih postupaka i posledica koje će ona proizvesti. Oni u koaliciju sa SDA mogu kao pojedinci, a nikako u ime, niti kao deo Socijaldemokratske partije Bosne i Hercegovine“. Odmah sutradan, odluka je povučena.
Profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu Nerzuk Ćurak smatra da su najnovija dešavanja na levom spektru političke scene u BiH veoma zabrinjavajuća: „Stranke leve orijentacije nalaze se u dubokom limbu i dubokom nerazumevanju. Čini se da se iz ovakve situacije na levici neće izroditi ništa dobro“, ocenjuje prof. Ćurak za DW.
„Neki bi mogli da kažu da smo svedoci ideološkog i etičkog pročišćavanja SDP, i to bi se trebalo smatrati pozitivnim, ali meni se čini da, čak i ako ima tih elemenata, ipak pretežu elementi da se SDP iznutra uništava“, dodaje Nerzuk Ćurak, On objašnjava da je to uništavanje u određenoj meri rezultat nesposobnosti „određenih aktera da se izdignu iznad svih konfrontacija, nerazumevanja i ličnih animoziteta“.
Profesor Ćurak napominje da izbacivanje dela ljudi iz stranke kao što je SDP, koja bi trebalo da bude najšira platforma progresa, nije dobro rešenje. „Moglo se sačekati s eventualnim isključenjima ljudi dok ta platforma zaista i ne postane politička stranka. Bez obzira na to što su neki najavili da će to biti politička stranka, ona to ipak još uvek nije.“
„Voleo bih da SDP bude deo Pokreta“
Jedan od članova Pokreta socijalne pravde i demokratije je i Mladen Ćavar iz Mostara. On je napustio SDP nakon 20 godina aktivnog delovanja: „Napustio sam SDP jer sam se umorio od pozivanja na rešavanje problema, na pokretanje akcija kojima bismo ispravili nepravde i napravili bolje društvo“, objašnjava Ćavar razgovoru za DW.
„Neki od mojih prijedloga nikako nisu prolazili – kao na primer pokretanje reformi u obrazovanju ili da kroz izmene Statuta rešimo problem neravnopravnosti polova na koji su naše drugarice ukazivale od poslednjeg Kongresa. Međutim, sve je bilo bezuspešno. Oni su pak sve nas koji smo davali predloge etiketirali da smo za SDA“, objašnjava Ćavar i dodaje da on nikada nije bio za SDA, te da se i učlanio u SDP jer je želeo da politički porazi i SDA i HDZ i SDS koji su tada bili vlasti.
„Lično bih voleo da SDP uđe u Pokret SPD i tu zauzme ključnu poziciju koja mu i pripada. Da kroz SPD probamo da se dogovorimo o zajedničkom nastupu na sledećim izborima, da kreiramo nove i hrabrije politike koje će prepoznati svi građani BiH“, navodi Ćavar. On je inače u maju bio jedan od kandidata za predsednika SDP i u to vreme je pozivao Nermina Nikšića da podnese ostavku zbog korupcionaške afere poznate pod imenom „Farmer“.
Da li je Pokret dovoljno jak da kreira nove i hrabrije politike, koje bi donele neophodne promene u BiH? Sa starim licima?
„Da su to novi ljudi koji su opijeni idejom socijaldemokratije, onda bi to možda bila neka obećavajuća platforma. Ali zašto i čemu toliko struktura na levoj strani političkog spektra u BiH? Ja zaista tu ne vidim strateške razloge, već imam utisak da postoji veoma mnogo ljudi koji ne mogu bez moći“, ocenjuje prof. Ćurak.
„Ko da ujediniti levicu? Oni koji su je raskomadali?“
Josip Juratović, član nemačke Socijaldemokratske partije i poslanik u Bundestagu sličnog je mišljenja: „U politici postoji jedno pravilo, a to je da u politici nema kam-beka, odnosno povratka. Ono što su oni (osnivači Pokreta) mogli, to su već i pokazali. Pokret SPD će opet da bude nešto što će da uzme dva do tri odsto glasova i da obezbedi mesto Zlatku Lagumdžiji, Komšiću i ostalima. Ništa više“, navodi Juratović. On pritom smatra da je BiH preko potreban proevropski, demokratski pokret, koji će dati jasnu orijentaciju čitavoj zemlji.
„A ovo – ne znam šta će da donese. I ne vidim smisao. Socijaldemokratije već ima, i to su SDP i druge leve stranke. I ko će uopšte da ujedini levicu? Oni koji su je raskomadali“, pita se Juratović. I nudi predlog: ako se želi da se osnaži i obnovi socijaldemokratija, onda je za to dovoljno da se ujedine Demokratska fronta i SDP.
-pročitajte još: Za spas nemačkog SPD-a potrebni su super-heroji
„Prema mom mišljenju pokreti imaju smisla, ali samo sa novim licima, a ne sa potrošenim političarima“, kaže Juratović. On upozorava da će „u ovako nedefinisanoj situaciji, socijaldemokratija Bosne i Hercegovine, koja je ionako krnja i slaba, još više da oslabi“.
„Neću unapred da sudim“, kaže profesor Ćurak, „ali čini se da će od svega ovoga samo da prosperira nacionalistička desnica u BiH. Ne treba dopustiti da pojava novih ideja ide ka tome da na sledećim izborima imamo apsolutni trijumf nacionalističkog mraka“.