Socijaldemokrate u zemljama EU uglavnom u krizi
4. decembar 2019.
Portugalija: veliki zaokret
Ako evropske socijaldemokrate traže utehu, onda bi trebalo da pogledaju Portugaliju. Tamo je socijaldemokrata Antonio Kosta na izborima u oktobru čak povećao prednost – i to za četiri odsto. Sada ima podršku 36 procenata birača.
Njegova stranka se zove socijalistička, ali je socijaldemokratskog usmerenja. Druga najjača stranka, koja je u opoziciji, zove se Socijaldemokratska stranka – ali smatra se da je ona konzervativno-liberalna. I na izborima je osetno izgubila podršku.
A predsednik vlade Kosta ponovo je izabran – pre svega zbog svoje mešavine socijalne politike i odgovornim upravljanjem budžetom. Javne finansije zemlje su konsolidovane, a uprkos tome – ili možda upravo zbog toga – privreda beleži rast. Kosta sada namerava da minimalnu platu povećati sa 600 na 750 evra i da uvede mere za podsticanje zapošljavanja mladih ljudi.
Francuska: katastrofa
Možda bi se moglo reći da ni u jednoj drugoj evropskoj zemlji socijaldemokrate nisu doživeli takav pad kao u Francuskoj. Tamošnja stranka se i dalje samouvereno naziva „socijalističkom“, a ne socijaldemokratskom. Ona je svoj vrhunac imala u vreme predsednika Fransoa Miterana, od 1981. do 1995. A i nakon toga je bila jedna od velikih stranaka. Još 2012. je u Nacionalnoj skupštini imala apsolutnu većinu, a njen predsednik Fransoa Oland bio je i predsednik države.
Ali onda je usledio pad. Na predsedničkim izborima 2017. njen kandidat je osvojio samo šest odsto glasova i završio na petom mestu. Kasnije, na izborima za Evropski parlament, pala je čak na šesto mesto. Naznaka oporavka za sada nema.
Poljska: buđenje iz zimskog sna
Kod levice u Poljskoj trenutno se mnogo toga događa, nakon što je tokom poslednje četiri godine životarila. Levica je trenutno podeljena na tri stranke: SLD (Savez demokratske levice), Wiosna (Proleće) i Lewica Razem (Levica zajedno). Na parlamentarnim izborima u oktobru te tri stranke u koaliciji osvojile su 12,6 odsto glasova. To je bio velik uspeh, jer je SLD u koaliciji s drugim malim levim strankama 2015. bila ispod izbornog cenzusa od osam odsto.
SLD je najjača od te tri stranke i orijentisana je klasično socijaldemokratski. Nastala je od Socijaldemokratije Republike Poljske koja je 1990-ih nastala od komunističke partije PVAP. Stranka „Proleće“ osnovana je 2019, a osnovao ju je harizmatični levo-liberalni zastupnik u Evropskom parlamentu Robert Bijedron. Na evropskim izborima u maju ove godine osvojila je šest odsto glasova.
„Levica zajedno“ je stranka mladih birača u velikim gradovima. Uzor su joj socijaldemokrate iz Skandinavije. Njen lider, poslanik u Sejmu Adrijan Zandberg, i sam je odrastao u Skandinaviji. Na parlamentarnim izborima 2015. stranka je osvojila 3,6 odsto glasova. Te tri stranke zastupaju proevropsku, socijalnu i laicističku orijentaciju.
Rumunija: pogrešno ime
Zadnji uspon doživeli su u novembru, ali ipak nisu bili uspešni. Predsednica stranke PSD Viorika Dančila izgubila je od dosadašnjeg predsednika Rumunije Klausa Johanisa. Nikad reformisana, samo preimenovana u socijaldemokrate, organizacija naslednica rumunske Komunističke partije ponovo nije vodila računa o potrebama radnika, već se okrenula populističkim obećanjima i nacionalizmu. To je dugo funkcionisalo. I na nivou Evropske unije ta stranka je vešto glumila da je uspešno spojila modernu socijaldemokratiju i komunističku partiju. U Rumuniji je decenijama uz kratke prekide kontrolisala vladajuće koalicije.
Dančilin neuspeh nije došao neočekivano. Već na evropskim izborima u maju birači su ih kaznili. Odbacili su nastojanja PSD da zloupotrebljava pravosuđe, da tlači manjine i ne poštuje pravnu državu. Kao i činjenicu da se lažno predstavlja kao socijaldemokratska stranka. Za samo tri godine njihov broj birača prepolovljen je na oko 20 odsto. PSD se sada bori za preživljavanje.
-pročitajte još: Socijaldemokratija u Srbiji: Samo na papiru
Danska: uspeh zahvaljujući strogoj politici azila
Nijedna druga socijaldemokratska stranka u Evropi ne sprovodi tako strogu politiku azila. I upravo to, zajedno sa klasičnom levom socijalnom politikom, donelo joj je uspeh. Uoči izbora u junu danske socijaldemokrate, koji na čelu imaju mladu ženu Mete Frederiksen, zahtevali su sprovođenje odluka o dodeljivanju azila van Evropske unije.
Pružanje razvojne pomoći trebalo bi usloviti spremnošću zemalja da prime svoje državljane kojima je odbijen zahtev za azilom, govorila je Frederiksenova i tako privukla brojne Dance koji su ranije glasali za desno-populističku Narodnu stranku. A ta stranka dramatično je pala sa 21 na devet odsto podrške. Bivši šef nemačkog SPD-a Zigmar Gabrijel preporučio je i nemačkim socijaldemokratama da zastupaju takvu politiku, ali je to naišlo na veoma oštro protivljenje njegovih stranačkih kolega.
Velika Britanija: kraj jedne uzdanice
Pre nekoliko godina je danas 70-godišnji Džeremi Korbin bio velika uzdanica Laburističke stranke. Mlade ljude su tako oduševljavale Korbinove ideje o preraspodeli. Mnogi su tada i postali članovi laburista.
Ali, to je prošlost. A razlog je Bregzit. Stari levičar Korbin oduvek je bio sumnjičav prema Evropskoj uniji, bila mu je suviše kapitalistička. U raspravi o Bregzitu zato se i nije previše zalagao za ostanak u EU. Pa ni sada, pred izbore koji se održavaju 12. decembra, on se ne izjašnjava jasno.
Mnogi birači se zato pitaju za šta se to zalaže Džeremi Korbin kada je reč o najvažnijem strateškom pitanju nacije. Onaj ko želi ostanak u Evropskoj uniji pre će da glasa za Liberalne demokrate ili za Zelene, a ko je za Bregzit taj bira konzervativce. Mnogi koji žele levu socijalnu politiku i ostanak u Evropskoj uniji teško se odlučuju za laburiste.
-pročitajte još: Socijaldemokratija u BiH: Sukob na levici
Austrija: rasprava o smeru
Austrijskim socijaldemokratama (SPÖ) bi u stvari bolje bilo da su u opoziciji. Vlada konzervativnog ÖVP i desnopopulističkog FPÖ letos se raspala nakon što se šef FPÖ Hajnc-Kristijan Štrahe pokazao kao sklon korupciji. Osim toga, prva žena na čelu SPÖ Pamela Rendi-Vagner unela je svežinu u tu stranku.
Ali, socijaldemokrate i dalje loše stoje. Na izborima u septembru konzervativni ÖVP kancelara Sebastijana Kurca poboljšao je svoj rezultat, a Zeleni su još više porasli. SPÖ je izgubio gotovo šest odsto osvojivši 21 procenata glasova. To je bio njihov najlošiji rezultat nakon Drugog svetskog rata.
Nije zato ni čudo što se sada vodi rasprava o smeru kojim bi oni trebalo da krenu. Medijski menadžer Gerhard Cajler – važan socijaldemokratski glas, iako nema zvaničnu funkciju – zalaže se za jasno zauzimanje stava po pitanju migracija. I savetuje: Koliko god da se ne sme dozvoliti potkopavanje prava na azil, isto toliko se mora insistirati na tome da doseljenici uče nemački i poštuju evropske vrednosti kao što je ravnopravnost muškarca i žene.