„Skaži b“ - novi đaci iz Ukrajine u Vranju

Školsko zvono označava početak časa u Osnovoj školi Radoje Domanović u Vranju. U učionicu učiteljice Ivane Vučković koja vodi drugi razred, stigla su dva nova đaka – Emilija i Dominik, oboje iz Ukrajine. Dok većina njenih đaka po programu danas uči latinično slovo Đ, u sveskama novih đaka učiteljica ispisuje početna slova azbuke.

„Skaži b", govori učiteljica dok ispisuje crvenom hemijskom to slovo u vrhu sveske malog Dominika iz Zakarpatja. On tiho ponavlja za njom: „b". Potom v, t, i druga ćirilična slova koja postoje i u ukrajinskom pismu.

U ovu Vranjsku osnovnu školu ide ukupno sedam osnovaca koji trenutno stanuju u Centru za azil u tom gradu.

Koordinatorka Tima za podršku deci migrantima te škole Maja Kostić je nastavnica engleskog. Ulogu koordinatorke tima ima još od kako su deca sa Bliskog Istoka pohađala nastavu.

„Deca iz Sirije su govorila engleski, sada je teže"

„Još od 2017. godine smo dobro upoznati sa obrazovanjem dece koja dolaze iz drugih zemalja. Tada su to bila deca iz Sirije i Avganistana, a sada su to deca iz Ukrajine. Svi su različitih uzrasta – prvi, drugi, šesti i osmi razred. Moram da priznam da sam ranije imala bolju i veću saradnju i sa decom, i sa roditeljima i sa Centrom, jer sam ja nastavnica engleskog jezika, i svi su znali engleski jezik. Trenutno sam manje upoznata sa situacijom, i zbog jezika i zbog toga što smo u suprotnim smenama", kaže Maja Kostić i dodaje da trenutno rešavaju sitne razlike u znanju dece.

„Neke učiteljice kažu da oni imaju znanje za prvi razred, a upisani su u drugi, ali to su neke tehničke stvari koje rešavamo. Inače, vrlo dobro su prihvaćeni od strane dece, čak moram da kažem da su na moju žalost bolje prihvaćena ova deca, zato što su slovenski narod, bliži nama, u odnosu na decu sa Bliskog Istoka. Meni je to žao, jer deca su deca", kaže nastavnica Maja Kostić.

Dominikova mama je Elvira Kerekeš. Pored Dominika, njena ćerka Beatrisa ide u 8. razred ove škole. Elvira prilično dobro govori srpski jezik jer je udata za Janoša Kerekeša iz Pančeva koji je prethodnih decenija živeo u Zakarpatju.

„Oboma se sviđa što idu u školu, sada je to već dve nedelje. Beatrisi se baš sviđa, a Dominik se još nije uklopio. To mora polako", kaže Elvira. „Meni je jasno da ne mogu sve da znaju, meni je najbitnije da se druže, da se uklope u društvo, da vole da idu u školu", kaže ona.

Razlike u školskom sistemu za srednje obrazovanje

U Srbiji se nakon 8 razreda upisuje srednja, pitamo kako će njena ćerka Beatrisa upisati srednju školu i kako je to u Ukrajini. Elvira objašnjava da u Ukrajini isto može da se upiše srednja škola nakon osmog razreda osnovne, ali i ne mora, već može da se nastavi do 11. razreda. Isto tako, može da se upiše srednja škola, sa i bez profesije, nešto nalik opštoj gimnaziji u Srbiji.

„Beatrisa hoće da upiše ekonomsku školu, pa ćemo da vidimo kako će to biti. Treba da je prijavimo, Komesarijat će nam to pomoći. Komesarijat nam sve pomaže, i vozi decu u školu, i sve što kažemo oni pomažu. Za sada Beatrisa ide u školu u Vranju i uz to pohađa online nastavu iz Ukrajine", kaže Elvira

Kerekeš. Devojčica Beatrisa potvrđuje da jedva čeka da krene u srednju školu i kaže da joj matematika ide odlično, i da joj je to omiljeni predmet.

Njeni nešto stariji drugovi iz Centra za azil, dvojica šesnaestogodišnjaka, obojica po imenu Saša, jedan iz Pokrovska, a drugi iz Buče, sada idu u Trgovinsko – ekonomsku školu u Vranju. Jedan od njih je išao u srednju školu u Ukrajini bez profesije, a drugi je učio da bude kuvar - sada obojica pohađaju smer turizam. Uz Elvirinu pomoć, kažu nam da predmeti nisu teški, i da van Centra dosta govore engleski jezik.

Smešteni u renovirani Centar u Vranju

Centar za azil u Vranju bio je zatvoren skoro dve godine jer nije bilo potrebe za smeštajem izbeglica. To vreme iskoristili su za renoviranje. Sada izbeglice iz Ukrajine borave u veoma lepom i novom smeštaju, sobe su im znatno veće nego što je to bilo u vreme migranata iz Sirije, Avganistana i drugih zemalja.

„Poklopilo se da je renoviranje bilo gotovo baš sa početkom ukrajinske krize, tako da smo primili ovde ukrajinske izbeglice zato što su tu trenutno najbolji uslovi za njihov smeštaj. Trenutno ih je tu 57-oro, od toga je 17-oro dece. Svi oni ovde žive ovde normalno, trudimo se da im omogućimo sve što je potrebno ovde za jedan normalan život. Deca idu u školu, svi izlaze do Vranja, zaista, mogu da kažem, vode relativno pristojan život", kaže koordinator Centra za azil u Vranju Slobodan Savović.

On kaže da svaki put kad stignu novi ljudi u Centar, deca školskog uzrasta čiji su roditelji zainteresovani za to, prolaze potrebnu proceduru poput sistematskog pregleda, nakon čega kreću sa nastavom. „Sada ih imamo devetoro koji idu u školu, ali očekujemo da će taj broj u narednim danima da se poveća", kaže Savović iz KIRsa. To se odnosi na petoro novopridošle dece koja sada prolaze sistematski pregled.

Većina se nada povratku u Ukrajinu

Prema podacima Komesarijata za izbeglice, od početka krize u Ukrajini u Srbiju je ušlo 24.500 državljana Ukrajine. Boravište je prijavilo 5.808 njih, a najveći deo je onih koji su smešteni kod rodbine, prijatelja i poznanika. Što se tiče prihvatnih centara, Centar za azil u Vranju je jedini sada otvoren za Ukrajince.

Većina majki smeštenih u Centru u Vranju nada se da će se nekada vratiti svojoj kući. Tome se nada i naša sagovornica Elvira, bez obzira na to što joj je muž iz Srbije. On je ipak drugačijeg mišljenja. Janoš Kerekeš kaže da su prihvaćeni u Vranju bolje nego što su mogli da zamisle.

„Ovde nam je više nego odlično, imamo sve što nam je potrebno. Ja zaista ne želim da se ikada vratimo u Ukrajinu. Ja sam se vratio tamo gde treba da se vratim", kaže Janoš za DW.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.