Skandal kao šansa
Stvarno se desilo: Švedska akademija ove godine neće dodeliti Nobelovu nagradu za književnost. Dodela se pomera na sledeću godinu, što dopušta statut Akademije. Već sedam puta je tako nešto učinjeno, poslednji put 1949. godine.
Do sada se to dešavalo ako bi preovladalo mišljenje da nema kandidata dostojnog ove literarne i moralne počasti prema kriterijumima koje je škrto opisao Alfred Nobel u svom testamentu. Jednako često je dodela nagrade sasvim otkazivana kada to okolnosti nisu dopuštale – recimo tokom Drugog svetskog rata.
No ove godine je sama Akademija proglasila sebe nedostojnom da nominuje kandidate i najesen odabere lauerata. To je gubitak za svet književnosti bez obzira na to što će sledeće godine biti dodeljena dva Nobela za književnost.
Mora li Švedska akademija, potresena velikim skandalom sa korupcijom i zlostavljanjem žena, stvarno da se bavi sama sobom toliko da se odlaganje nagrade ne može izbeći? Možda će u međuvremenu neki od dugogodišnjih favorita za nagradu umreti i neće dočekati jesen 2019. Kako bi nepravedno bilo da neki zaslužni autor zbog toga ostane bez krune svog dela!
Ipak, činjenica je da Švedska akademija, u dogovoru sa Nobelovim komitetom, nije mogla da postupi drukčije. Dospela je u nepriliku već na tehničkom nivou. U žiriju je ostalo svega deset od 18 članova čiji je zadatak nominacija najizglednijih kandidata. Šestoro njih je napustilo Akademiju premda na to, strogo gledano, nisu imali pravo – postavljeni su doživotno. Žiri više nema neophodnih 12 ljudi za donošenje odluke.
Daleko važnije od toga je pitanje da li se može povratiti poverenje književnog sveta u Akademiju i njene odluke. Upravo na to se cilja odlaganjem dodele nagrade.
Decenijama pojedini glasovi traže ukidanje Nobelove nagrade: jer navodno više ne odgovara modernom svetu sa širokim literarnim spektrom, jer se pri izboru lauerata previše gleda u Evropu, jer se ne sviđa svima izbor – pominju se tu nosioci poput Darija Foa, Elfride Jelinek ili Boba Dilana. Prebacuje se da je čitav proces praktično devetnaestovekovni: pun tajni i patrijarhalan.
Švedska akademija mora da se reformiše, to su sada valjda svi shvatili. Za to je potrebna trezvena pravnička analiza. Članovi Akademije bi trebalo da budu podložni sudu javnosti.
Skandal sa napastvovanjem žena u čijem je centru Žan-Klod Arno, suprug sada već bivše članice Akademije Katarine Frosberg, odavno je postao deo #MeToo debate. Stara i zaslužna institucija moraće da postane transparentnija, pristupačnija i fleksibilnija. Proces samog izbora mogao bi da ostane netaknut. Jedino se ne sme dopustiti da favoriti – a i to se stavlja na teret Arnou – budu unapred odavani određenim krugovima. To je već kriminal jer utiče na kladionice.
Sama Nobelova nagrada za književnost ne ispašta. Ona mora opstati kao svetionik nad čitavim književnim svetom. To je godišnji praznik za lauerate, ali i za mnoge izdavače i ljubitelje književnosti. No ispašta Švedska akademija koja se mora temeljno obnoviti kako bi povratila ugled. Sada, dok ceo svet gleda u Stokholm, to je itekako moguće.