Sirija i Turska - zavađena braća

Početkom 2011. šef turske vlade Redžep Tajip Erdogan još je pričao o „tursko-sirijskom bratstvu“. Ali ta vremena su prošla. Već više od godinu dana u Siriji se vladine i opozicione trupe bore jedne protiv drugih. Turska je nameravala da posreduje u tom sukobu, ali ju je sirijski režim ignorisao. Potom su obe zemlje povukle svoje diplomate.

Sudbine tih dveju zemalja dugo su bile tesno vezane jedna za drugu. Vekovima je Sirija bila deo Osmanlijskog carstva. Turci su okupirali celu oblast i delove Severne Afrike. U Prvom svetskom ratu carstvo se raspalo i Arapi u Siriji više nisu bili pod turskom vladavinom. Istorijski gledano, postoje različite veze, kaže stručnjak za Bliski istok Peter Filip. Ipak on dodaje: „Ne verujem da to danas utiče na svakodnevnu politiku.“

Zategnutosti i popuštanje napetosti

Između Turske i Sirije od onda je stalno bilo napetosti. Za vreme Hladnog rata, Turska se nalazila na strani Zapadnih sila, dok je Sirija imala dobre odnose sa Sovjetskim Savezom. Još uvek se jedina ruska mornarička baza u Sredozemnom moru nalazi u sirijskoj luci Tartus.

Devedesetih godina prošlog veka došlo je do političkog skandala: Sirija je Abdulahu Odžalanu, šefu Radničke partije Kurdistana (PKK), ponudila politički azil. Turska je zapretila ratom. Na kraju je šef PKK morao da napusti Siriju. U Turskoj su ga odmah uhapsili i odveli u zatvor.

Potom je došlo do popuštanja napetosti u odnosima između Turske i Sirije: granica je otvorena, ukinute su vize i trgovinska ograničenja na zajedničkoj granici.

Privredni interesi

Turska, koja minulih decenija doživljava jak privredni polet, svakako je zainteresovana i za izgradnju trgovinskih puteva, kaže stručnjak Peter Filip i dodaje: „Turska održava vrlo tesne ekonomske kontakte sa većinom blisko-istočnih zemalja, a Sirija je, kao susedna zemlja, interesantno tržište. U svakom slučaju ona je tranzitna zemlja za proizvode iz Turske.“

Ipak, neka pitanja su i dalje ostala nerazjašnjena. Već gotovo stotinu godina, dve zemlje se spore oko provincije Hatej, koja je posle Prvog svetskog rata kasnije dodeljena Turskoj. I Kurdi, koje tlače kako u Turskoj tako i u Siriji, razlog su za dodatne napetosti.

Različite spoljne politike

Turska je prema ostalim državama regiona dugo vodila spoljnu politiku usmerenu na neutralnost i dijalog. Turska vlada je na primer posredovala između Sirije i Izraela. „To je dugo pozitivno uticalo na odnose između Ankare i Damaska. Sirijska spoljna politika sa time se ne može porediti.“ Stručnjak za Bliski istok Peter Filip kaže da su Sirijci uvek bili rezervisani kada je reč o velikim diplomatskim akcijama.

Do raskida između dve države došlo je tek 2011. Turska vlada morala je da odluči da li i dalje želi da podržava dugogodišnjeg brata Asada ili pak opoziciju, u čijem gušenju Asad koristi oružanu silu. Turska je napustila neutralni kurs i nedvosmisleno stala na jednu stranu. Od onda, ona podržava opozicioni pokret. Zahteva ostavku Asada, sirijskim opozicionim snagama u pograničnoj oblasti pruža utočište i prihvatila je više od 30.000 izbeglica. „Time Turska ni iz daleka više nije prijateljski sused Sirije“, kaže Peter Filip.

Nepredvidive posledice

Ipak, prema njegovom mišljenju Turska u Siriji verovatno neće vojno intervenisati. I zbog sopstvene zaštite, ona ne želi da bude uvučena u ovaj rat. Granica između Turske i Sirije duga je 900 kilometara, pa bi rat mogao da destabilizuje velike regione Turske.

Međutim, nije isključeno da bi ona mogla da sklizne u sukob, iako to ne želi. Kako Turska, tako i Sirija imaju jake trupe. Turska je članica Nato, a Sirija ima pakt o podršci sa Irakom. Znači, moglo bi doći do sukoba s obzirom da se nalaze u različitim savezima, a to bi imalo nepredvidive posledice za obe zemlje.

Autori: Klaus Jansen / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković