Sida se vratila, zahvaljujući koroni
1. decembar 2020.
Posao Džilberta Tenesa nije bio jednostavan ni pre korone, a sada je tom lekaru iz Kameruna još mnogo teže. „Ljudi više ne žele da dolaze u bolnicu“, žali se u razgovoru DW.
Više od polovine inficiranih HIV-om koji su pod terapijom, zbog straha od korone ne dolaze na redovne kontrole. „Ne možemo više da im prepisujemo lekove i savetujemo ih kako da se zaštite“, kaže Tene.
Kada dođu bude kasno...
Osobe zaražene virusom HIV uz upotrebu lekova mogu da žive i decenijama, a da pri tom ne dobiju sidu (AIDS). Ali, bez lekove, prete fatalne posljedice. Teneova koleginica iz Južnoafričke Republike, Zolelva Sifumba, to vidi svaki dan. „Mnogi ljudi ne dolaze više na kontrolu. A kada i dođu bude kasno – i umiru“, kaže Sifumba. Ona se u provinciji Zulu-Natal brine o zaraženima virusom HIV.
Pri tom se situacija poslednjih godina u istočnoj i jugoistočnoj Africi poboljšala. Taj region dugo je važio za globalni epicentar zaraze. Ali to je prošlost. Organizacija Ujedinjenih nacija UNAIDS 2008. je objavila da je stopa novih zaraza za šest godina opala za trećinu. Broj smrtnih slučajeva smanjio se za čak 40 odsto.
Ali, AIDS ipak neće biti iskorenjen do 2030, kako je bilo planirano. „Epidemija korona-virusa još više nas udaljava od cilja“, kaže Vini Bijanjima, direktorka UNAIDS.
Koliko daleko od cilja? Eksperti su izračunali: zbog pandemije korona-virusa na globalnom nivou bi moglo dodatno da se virusom HIV zarazi 290.000 ljudi, a više od 148.000 umre od posledica infekcije HIV-om.
Lekari u stanju pripravnosti
Ali, nije to samo zbog toga što zaraženi virusom HIV strahuju od odlaska u bolnice. „Podaci pokazuju da se povećalo nasilje nad ženama i devojčicama, dok su škole bile zatvorene. Seksualno nasilje najvažniji je razlog zbog kojeg dolazi do novih infekcija, naročito u Africi“, kaže Bjanjima. Otkako je izbila pandemija korone, sve je manje ljudi koji se testiraju na HIV. Trudnice takođe. A time je povećan rizik da se zaraze i njihove nerođene bebe.
Istovremeno, korona predstavlja pritisak na zdravstvene sisteme u Africi. Još od početka pandemije, u mnogim zemljama nedostaje lekara i drugog medicinskog osoblja. Oni ne moraju samo da leče obolele od AIDS-a, već i pacijente zaražene kovidom 19. Samim tim, i oni lično su u velikoj opasnosti od zaraze.
„Zbog nedostatka zaštitnog materijala za prevenciju zaraze, mnogi zdravstveni radnici su se zarazili i umrli. Zato se nedostatak medicinara samo dodatno povećava“, kaže južnoafrička lekarka Sifumba.
Donatori koncentrisani na kovid 19
Afrički aktivisti u borbi protiv side strahuju od još jedne posledice pandemije kovida 19. „Dobijamo manje finansijske podrške“, kaže za DW Ava Fani iz HIV-programa Baptističke crkve u Kamerunu. „Donatori se sada više koncentrišu na kovid 19. Pitamo se kako da iskoristimo resurse da se brinemo i za HIV-pozitivnu decu, i za pacijente obolele od korone.“
Taj problem nema samo Baptistička crkva u Kamerunu. Alarmiran je i globalni Fond za borbu protiv AIDS-a, tuberkuloze i malarije. Fond osnovan 2002, kao partnerstvo između vlada, koncerna i međunarodnih organizacija, 20 odsto ukupnih sredstava koristi za borbu protiv pandemije AIDS-a. Ali, od ove godine podržava i svoje partnerske zemlje u borbi protiv korone.
Biće teško ako se korona razvije u sličnu, dugotrajnu pretnju kao AIDS. „Noćna mora mi je scenario po kojem bi Fond u budućnosti trebalo da bude zadužen i za kovid, a sa istim budžetom kao danas. To bi trebalo da znači da bismo u borbi protiv te četiri bolesti pravili neznatan napredak, a više ljudi bi umiralo“, kaže direktor Fonda Peter Sands.
Sada su na potezu vlade. A vlade država širom sveta zabavile su se problemima u sopstvenom dvorištu i ekonomskim posledicama pandemije, kao i porastom državnog duga. Tako da dugoročno gledano, nije sigurno da li će izdvojiti više novca za borbu protiv side.