Senka genocida u odnosima s Nemačkom

Namimbijski ambasador u Nemačkoj Andreas Guibeb, ne mora da se trudi ako želi da se suoči sa mračnim poglavljima nemačke istorije. Dovoljno je da ode u svoju rezidenciju, takozvanu „Vilu Goldštajn“, u kojoj namibijski ambasadori borave od 2007. Nju je izgradio bogati jevrejski biznismen 1923. godine. Nacisti su mu oduzeli imovinu i deportovali ga u koncentracioni logor.

Međutim, diplomata mora da se profesionalno pozabavi drugim mračnim poglavljem nemačke prošlosti – genocidom u bivšoj koloniji „Nemačkoj jugozapadnoj Adrici“, današnjoj Namibiji. Između 1904. i 1908, nemačke kolonijalne trupe izmasakrirale su 70.000 pripadnika naroda Herero, ali i skoro polovinu naroda Nama. Tek prošle godine je jedna nemačka vlada smogla snage da progovori o genocidu. Do sada nije bilo zvaničnog izvinjenja.

„Situacija se razvija veoma pozitivno“, hvali dosadašnje pomake ambasador Guibeb u izjavi za Dojče vele. Od kraja prošle godine diplomati obe zemlje pregovaraju o zajedničkom odnosu prema genocidu.

„Izvinjenje nemačkog naroda“

„Nadamo se da će na kraju doći do izvinjenja nekog visokorangiranog predstavnika nemačke Vlade, kako bi se izbegla svaka sumnja da se radi o izvinjenju nemačkog naroda i nemačke Vlade“, kaže ambasador Guibeb.

Izgledi za dogovor su dobri, smatra opunomoćenik za nemačko-namibijsko prevladavanje prošlosti Rupreht Polenc. On je u februaru izjavio da Nemačka strana mora da formuliše izvinjenje za događaje pre 112 godina na način koji omogućava namibijskoj strani da kaže: „Da, to je ta reč, to su rečenice na koje smo tako dugo čekali“. To, međutim, ni izdaleka nije dovoljno predstavnicima naroda Herero. Njihov predvodnik Vekuii Rukoro kaže: „Nemačka mora da pristane na trilateralne pregovore između predstavnika naroda Nama i Herero, namibijske i nemačke vlade“.

Da li će potomci žrtava biti za stolom?

I Nijema Movasat, koji je poslanik Levice u Bundestagu, zastupa slično mišljenje. On želi da se Bundestag izvini kod žrtava i da se u celi proces uključe i predstavnici civilnog društva. On kaže: „Odlučujuće pitanje glasi: da li će pripadnici naroda Herero i nama biti uključeni u postizanje sporazuma između vlada? Oni su jasno stavili do znanja da neće prihvatiti izvinjenje koje formulisano mimo njih. A to bi bila katastrofa“.

Svađa oko novca

Međutim, obe vlade odbijaju da predstavnici ovih naroda sednu za pregovarački sto. Namibijski ambasador Andreas Guibeb kaže da se ovde radi o međuvladinim pregovorima. Prema njegovim rečima, namibijska vlada je dala priliku predstavnicima tih naroda da svoje predloge dostave posebnom komitetu. „Ako uključimo sve tradicionalne autoritete koje imamo u Namibiji onda bi smo pregovarali sa nacionalnim saborom“, kaže Guibeb.

Postoji još jedna sporna tačka. Da li će potomci žrtava biti finansijski obeštećeni? Vođa naroda Herero Vekuii Rukoro jasno je stavio do znanja da to očekuje. U Bundestagu se za to izjašnjava Levica. Poslanik ove stranke Movasat kaže: „Područja na kojima živi narod Herero spadaju u najsiromašnija u zemlji. To je povezano i sa genocidom“.

Namibija je inače siromašna zemlja. Više od polovine stanovništva koje broji nešto više od dva miliona stanovnika, živi ispod međunarodno definisane granice siromaštva, a nešto manje od 15 procenata stanovništva je zaraženo sidom.

Priča bez kraja?

Nemačka Vlada se za sada ne izjašnjava. Godinama Nemačka vrši indirektno obeštećenje na osnovu pomoći u razvoju. Od nezavisnosti koju je Namibija, zbacivši kolonijalnu vlast Južne Afrike, stekla 1990, Nemačka je uputila pomoć od 800 miliona evra. Međutim, šef nemačkog pregovaračkog tima Rupreht Polenc na izričito pitanje nemačkih novinara nije želeo da obeća direktno novčano obeštećenje narodima Herero i Nama.

Diskusija sigurno neće prestati. Otud niko ne želi da predvidi kada će pregovori biti završeni. „Nadamo se brzom okončanju“, saopštili su iz nemačkog Ministarstva spoljnih poslova, odgovarajući na pitanje Dojče velea o sudbini pregovora Nemačke i Namibije.