SE o rasizmu i diskriminaciji u Nemačkoj

Problem je veći nego što to može da se zaključi na osnovu zvaničnih nemačkih statistika, piše u izveštaju ECRI. Komisija Saveta Evrope je uporedila podatke organa krivičnog gonjenja i izveštaje nevladinih organizacija i našla dosta primera poput ovog: 2012. je u Nemačkoj registrovano 186 homofobnih ispada. Ali, anketa koju je jedna nevladina organizacija pre četiri godine sprovela među homoseksualnim, biseksualnim i transseksualnim sugrađanima pokazala je da je više od trećine od ukupno 24.000 ispitanih doživela neprijateljske ispade. Fransoa Santanđelo, jedan od autora studije, poručio je da bi nemačke vlasti trebalo da reformišu svoj sistem za registrovanje i gonjenje manifestacija netrpeljivosti prema LGBT-populaciji.

Što se tiče desničarskog ekstremizna, jedan od velikih problema je nedovoljno poverenje u istražne organe. Tome su posebno doprinele greške u rasvetljavanju ubistava koje su počinili pripadnici desnoekstremne terorističke organizacije NSU. Mnoge žrtve rasističkih napada se zbog toga ni ne obraćaju policiji, piše u izveštaju Saveta Evrope. Zato ECRI preporučuje da se u Nemačkoj otvore nezavisne ustanove kojima bi žrtve takvih napada mogle da se obrate. Komisija smatra i da bi u ovoj zemlji trebalo poboljšati i pravnu pomoć za žrtve diskriminacije. Taj zahtev podržava i Kristine Liders koja rukovodi Federalnim antidiskriminacionim uredom – ona je iznela zahtev da taj ured dobije pravo podnošenja tužbi.

Propusti u krivičnom zakoniku

Kada je reč o ubistvima NSU, u izveštaju ECRI se posebno kritikuju činjenice da je policija za ta ubistva dugo sumnjičila ljude iz okruženja ubijenih, pa i članove njihovih porodica. Osim toga, Služba za zaštitu ustavnog poretka je uništila kompromitujuće podatke koji su mogli da budu važni za istragu. Stručnjaci Saveta Evrope nisu sigurni da su nemačke vlasti iz toga izvukle pouku i da neće ponoviti slične greške. Oni konstatuju da nemačka policija prebrzo isključuje mogućnost rasističke pozadine kriminalnih dela. Na takvu pozadinu su više puta upozoravala turska udruženja u slučajevima podmetanja požara u stambenim objektima u kojima su živeli turski imigranti.

U izveštaju ECRI se kritikuju i manjkavosti krivičnog zakona. Zna se, na primer, da su 2008. i 2012. propale inicijative Veća nemačkih saveznih država da se uvedu drastičnije kazne za vinovnike rasističkog nasilja. Prema tim inicijativama, rasističke motive krivičnih dela bi trebalo tretirati kao otežavajuće okolnosti prilikom utvrđivanja kazne. Posebno se pominje potreba da se promeni paragraf 130 Nemačkog krivičnog zakonika koji se bavi podsticanjem etničke i rasne mržnje. U njemu piše da su kažnjivi samo oni rasistički ispadi kojima se ometa javni red.“ – Komisija Saveta Evrope smatra da ovu relativizaciju treba izbaciti iz teksta zakona.

Ima i napretka

ECRI preporučuje Nemačkoj da ratifikuje i Protokol br. 12 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Reč je o opštoj i sveobuhvatnoj zabrani diskriminacije. Nemačka još nije ratifikovala taj Protokol donet još 2000. godine (to je učinilo samo 11 zemalja, među kojima su Albanija, Finska, Holandija, Gruzija i Srbija) – jer on omogućava da stranci polažu prava i na određene vrste socijalne pomoći. Komisija kritikuje i postupanje policije prema licima čiji identitet proverava samo zbog boje kože ili fizičkog izgleda koji upućuje na strano poreklo (u Nemačkoj je za to uobičajen engleski izraz Racial Profiling).

U izveštaju se navodi i da je od usvajanja prošlog (četvrtog po redu) izveštaja o Nemačkoj od 19. decembra 2008, ova zemlja i napredovala na mnogim poljima. Tako je na primer ratifikovala Dodatni protokol Konvencije o kibernetičkom kriminalu; dalje se odmaklo i sa zakonskim odredbama o krivičnom gonjenju nedela motivisanih rasizmom ili ksenofobijom – neke savezne države su otvorile sopstvene antidiskriminacione agencije. Pojačane su i preventivne aktivnosti sa ciljem da se mladi upoznaju sa opasnostima koje prete od neonacista i ekstremnih desničarskih organizacija. Obnovljen je i nacionalni plan integracije stranaca, a Ustavni sud je imao važnu ulogu u poboljšanju statusa LGBT-osoba. Navodi se i da su određene savezne države usvojile mere i akciona planove za povećanje tolerancije prema takvim osobama i sa ciljem borbe protiv homofobije i transfobije. Velika većina građana je, navodi se dalje u izveštaju, za izjednačavanje prava istopolnih parova sa onima koje imaju heteroseksualni bračni parovi.

Autori: Dženifer Fracek / Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov I. Leon