Sasvim drugačiji predsednik

Tri četvrtine rumunskih građana glasalo bi danas za Klausa Johanisa. To je mnogo veći broj od onog kojim je kandidat umereno desnog saveza, sa 55 odsto osvojenih glasova, pobedio na predsedničkim izborima u novembru 2014. Rezultati istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi Johanis ovaj put mogao da osvoji rekordan broj glasova. Na Fejsbuku ga prati 1,5 miliona ljudi, više nego ijednog drugog evropskog političara.

Kada je Klaus Johanis, inače pripadnik nemačke manjine u Rumuniji, izabran za rumunskog predsednika, očekivanja su od početka bila ogromna. Neki su u njemu videli „poslednju nadu da Rumunija postane normalna zemlja“, kako je objavio dnevni list iz Bukurešta Adevarul“.

I zaista, u Rumuniji je došlo do promena otkako je 21. oktobra 2014. godine Klaus Johanis postao predsednik. Promenio se ružni ton u ophođenju. Po prvi put nakon niza godina sve stranke zastupljene u parlamentu počele su da vode normalan i civilizovan dijalog sa predsednikom. Političari iz različitih stranaka su i međusobno počeli da se ophode mnogo umerenije. Rumunski mediji su to nazvali „Johanisovim efektom“.

Manjine optimistične

Uz to, Johanis svojim sugrađanima daje osećaj dostojanstva na putovanjima po inostranstvu. To se desilo i sada u Berlinu, kada je on u društvu kancelarke Angele Merkel jasnim jezikom govorio o klišeima i stereotipima o rumunskim izbeglicama koje dolaze u Nemačku kako bi pobegle od siromaštva.

Predstavnici manjina u Rumuniji podsećaju da je sa Klausom Johanisom po prvi put za predsednika zemlje izabran čovek koji ne pripada većinskoj grupi u Rumuniji već manjini. „To je važna istorijska činjenica i pozitivno će se odraziti na sve manjine u Rumuniji“, smatra advokat i bivši ministar za manjine Peter Ekštajn-Kovač, i sam pripadnik mađarske manjine.

U govoru pred parlamentom, predsednik Johanis je rumunsku elitu pozvao na manje populizma, ali i da prestane da se ponaša kao da je u neprekidnoj izbornoj kampanji. Poslanici su pod uticajem novog rumunskog predsednika povukli inicijativu za promenu zakona koja je išla u pravcu zaštite korumpiranih političara. Johanis se založio i za snažno povezivanje organizacija civilnog društva u politički proces i izjasnio za konsekventno suočavanje i prevladavanje komunističke prošlosti.

Ukorenjeno u Evropskoj uniji

U to spadaju i događaji iz devedesetih godina, ubrzo nakon okončanja komunističke diktature u Rumuniji. Tada su rudari iz zapadnorumunskog Šiltala tri puta napali demonstrante koji su bili protiv vlade, ali i stranačke centrale antikomunističke opozicije u Bukureštu. Nakon 25 godina se u kontekstu tih napada vodi istraga protiv prvog postkomunističkog predsednika Jona Ilijeskua i drugih ličnosti iz javnog života. U januaru ove godine Johanis se u jednoj poruci javnosti seća napada rudara i piše: „Potrebno je da oprostimo, ali ne i da zaboravimo“.

Johanis se na spoljnopolitičkom planu znatno više od svog prethodnika Trajana Baseskua zalaže za dublje „ukorenjivanje Rumunije u EU“ i jači savez sa Nemačkom i Poljskom. „Ako u Baseskuovoj poznatoj osovini 'Bukurešt-London-Vašington' umesto Londona ubacimo Berlin, biće to pozitivno“, kaže publicista iz Bukurešta Andrej Kornea i dodaje: „Veća kontinentalna komponenta u rumunskoj spoljnoj politici je neophodna“. On smatra da je partnerstvo sa Poljskom takođe važno, jer zajedno sa baltičkim zemljama to može biti „blaža linija prema Rusiji“.

Bivši ministar i državni službenici u zatvoru

Klaus Johanis je u poslednjih nekoliko meseci doprineo da se borba protiv korupcije u Rumuniji konsekventno sprovodi tako da se skoro može zaključiti da Rumunija u EU u tome prednjači u odnosu na druge. U međuvremenu, desetine bivših ministara, visokih državnih službenika i menadžera nalazi se u zatvoru. Reč je o osobama koje su nekada smatrane nedodirljivim jer su bile bliske vlastodršcima. Istraga se trenutno vodi čak i protiv članova porodice socijaldemokratskog premijera Viktora Ponte i bivšeg predsednika Trajana Baseskua. Rumunski politikolog Alina Mungiu-Pipidi, inače profesorka demokratskih studija na Hertie School of Governance u Berlinu, razlog za takav skoro neverovatan razvoj vidi u činjenici da Johanis zaista želi da ostane nepristrasan i da nema štićenika: „Time je prvi put stvorena velika mogućnost za istinsku borbu protiv korupcije“.

Bez obzira na oduševljenje Johanisom koje vlada u Rumuniji, on je često razlog i za iritacije, pre svega zato što ne priča previše, za razliku od pričljivih političara i medija u Bukureštu. Johanis se više puta izjasnio protiv „politike kao javnog spektakla“. „Možda će naša javnost morati da se privikne na novi, veoma ćutljiv stil i jasne poruke na Fejsbuku“, kaže publicista Andrei Kornea i dodaje: „Ne bi trebalo da se vraćamo verbalnoj agresivnosti njegovog prethodnika Trajana Baseskua, ali je ipak poželjno malo više elokvencije“.