Samit G20 na Baliju – svako ima svoje ciljeve

EU – nove sankcije Rusiji

Činjenica da Vladimir Putin nije došao na Bali, u Evropskoj uniji se, kako je rekao jedan briselski službenik, tumači kao jasan znak da G20 nije „prijatno okruženje“ za ruskog predsednika. Njegovom izaslaniku na samitu G20, ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu, Evropljani su već jasno pokazali koliko su odlučni u Ukrajini: EU je Kijevu obećala pomoć sve dok to bude bilo potrebno. Unija je usvojila već osam paketa sankcija protiv Moskve, između ostalog i zabranu uvoza ruskog uglja, a s nekim izuzecima i ruske nafte.

Predstavnici zemalja EU bi na samitu G20 mogli da, zajedno sa SAD i Velikom Britanijom, pokušaju da pridobiju i druge zemlje da podrže njihov kurs. Države kao što su Indija, Južnoafrička Republika, a pre svih Kina, ne slede taj kurs. Iz Brisela su se mogli čuti zahtevi da Peking iskoristi svoj uticaj na Rusiju i predsednika Putina. U EU se osim toga nadaju da bi na Baliju mnoge zemlje mogle da se obavežu da neće koristiti atomsko oružje.

Rusija: „Politizacija samita G20“

S druge strane, Moskva od samita na Baliju ne očekuje mnogo. Razlog za to nisu ni domaćini, a ni dnevni red, već pre svega njen veliki politički konkurent – Zapad. Pot tim se podrazumeva Evropa, a pre svega na SAD, odakle su i pre početka samita pokušali da „politizuju“ susret na Baliju, žali se Moskva uz ocenu da je cilj pre svega pronaći način kako da se Rusija izoluje.

Šef diplomatije Sergej Lavrov će na licu mestu naravno pružati otpor. On zastupa ruskog predsednika, jer je Vladimir Putin, kako je rekao portparol Kremlja Dimitrij Peskov, kod kuće preko potreban. Moskva je i pre samita bila u potrazi za saveznicima, s ciljem da se ograniči uticaj Zapada, pre svega u privredi i finansijskom sistemu. Iz moskovskog ugla, jasno je ko je kriv za poremećaje u lancima snabdevanja, ko je odgovoran za destabilizaciju tržištu sirovina i ko cene tera u nebesa. To je, kako se tvrdi, upravo Zapad sa svojim trgovinskim blokadama i sankcijama. Rusija zato želi da pokrene čitav niz inicijativa kako bi sisteme plaćanja, snabdevanja i dostavne rute stabilizovala i učinila sigurnijim i nezavisnijim od režima sankcija. Naravno da Moskva pritom vodi računa (i) o svojim interesima, jer su u fokusu pre svega sirovine kao što su nafta, gas, žitarice ili đubrivo.

Nemačka – odlučnost iz Elmaua

Šta Nemačka želi na samitu G20? Da bi se to sagledalo, dobro je pogledati malo unazad. Zajedno i odlučno za Ukrajinu, protiv gladi u svetu i za zaštitu klime, to su bile ključne poruke kancelara Olafa Šolca nakon samita G7 u dvorcu Elmau u Bavarskoj gde su nemački domaćini okupili predstavnike ekonomski najjačih demokratija sveta. Ti signali bi, prema mišljenju nemačke vlade, trebalo da budu odaslani i sa samita G20.

Šolc je neke članice kluba G20 tada i pozvao u Elmau, na primer Indoneziju, Senegal i Argentinu, kako bi pridobio za svoje pozicije. No, uprkos svemu tome, samit G20 sigurno neće proteći u harmoniji. To znaju i u Berlinu. Velike ekonomske nacije sveta nisu jedinstvene oko toga kako se treba boriti protiv gladi, a ni oko toga kako dalje s Ukrajinom. Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok doduše očekuje jasan znak međunarodne odlučnosti protiv ruskog rata, ali i više je nego upitno da li će se tome priključiti Kina, Saudijska Arabija ili Turska? Zato u krugovima vlade u Berlinu procenjuju da se na samitu G20 ne očekuje tako jasna osuda Rusije kao na samitu G7 u Elmauu.

SAD – vodeća nacija sveta na testu

„Amerika je opet tu“ – to je bila poruka Džozefa Bajdena pre dve godine na njegovom prvom samitu G20 po stupanju na dužnost američkog predsednika. A poruka sada glasi: Amerika je i dalje tu, Amerika je stabilan partner s funkcionalnom demokratijom. Osokoljen iznenađujuće dobrim rezultatima njegove Demokratske stranke na međuizborima, Bajden na samitu G20 želi da naglasi ulogu SAD kao vodeće svetske velesile.

Najveći izazov je Bajdena u stvari očekivao i pre samita na Baliju: susret s kineskim predsednikom Sijem Đinpingom. Odnosi dveju zemalja već decenijama nisu bili tako loši kao u ovom trenutku. Peking je prekinuo komunikaciju na raznim kanalima nakon poseta predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi Tajvanu u avgustu. Bajdenov cilj je da motiviše Kineze da dve strane ponovo i redovno razgovaraju.

Ujedno, trebalo bi da budu definisane i „crvene linije“, odnosno teme koje su za drugu stranu kritične. Tajvan je jedna od njih. SAD i saveznici strahuju da bi Kina, koja smatra da joj Tajvan pripada, a ostrvo je faktički autonomno, mogla vojno da zauzme Tajvan. Vašington se osim toga nada da će Kina jasnije da se distancira od Rusije po pitanju rata u Ukrajini.

Što se tiče samog samita G20, jedan od ciljeva SAD je izolacija Moskve. Bajdenova vlada će od brojnih zemalja zatražiti da se jasno pozicioniraju protiv napadačkog rata. To će ujedno biti i test američke vodeće uloge u klubu G20 na samitu na Baliju.

Kina – nesuglasice sa SAD

Kina Tajvan smatra sopstvenom teritorijem, dok SAD sebe smatraju svojevrsnim zaštitnikom tog demokratski uređenog ostrva. Amerikanci upozoravaju Kinu na posledice moguće vojne akcije na Tajvanu. A osim rata u Ukrajini (koji Kina ne osuđuje), odnose Pekinga i Vašingtona opterećuju i prigovori po pitanju špijunaže, sporna ekonomska pitanja i kršenje ljudskih prava u Kini, između ostalog u pokrajini Sinđan. Američka vlada govori čak i o zločinima protiv čovečnosti, pa i o genocid, a Kina o lažima – i upozorava SAD da se ne mešaju u unutarnja kineska pitanja.

Posmatrači ne očekuju (pre)veliko približavanje SAD i Kine na samitu na Baliju. Većina je mišljenja da je dobar znak već i to su Si Đinping i Džozef Bajden lično razgovarali. Kineski predsjednik naime zbog stroge politike u borbi protiv koronavirusa skoro tri godine nije napustio svoju zemlju, a samo retko je primao goste u Kini.

ac/cn/bk/jk/be/sm (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.