Samit EU: budžet kao talac
19. novembar 2020.
Kao da bes zbog najavljenih ucena EU od strane Varšave i Budimpešte nije dovoljno veliki, sada se u igru uključio i slovenački premijer Janez Janša: vlade EU trebalo bi da se koncentrišu na ono što je dogovoreno tokom četvorodnevnog sastanka u julu kada je postignut dogovor o mamutskom fondu za oporavak od posledica korone. Odstupanje od toga sada je „poput svađe oko jelovnika dok brod plovi prema santi leda“, izjavio je Janša.
Ko je ovdje santa leda?
Međutim, diplomate EU kažu da je Janša samo izrazio svoje lično mišljenje i nije najavio da je takođe spreman da blokira glasanje o budžetu EU i fondu za obnovu.
Istovremeno, mađarski premijer Viktor Orban propagandno je dodao: novi mehanizam vladavine zakona postoji samo zato da bi „ucenio zemlje koje se opiru imigraciji“. U Briselu se samo „zemlje koje prihvataju migrante smatraju državama u kojima je na snazi vladavina prava“, tvrdi Orban.
Ta tvrdnja je neistinita, a čini se i da je Janez Janša zaboravio da su se on i ostali istočnoevropski državnici već načelno složili s klauzulom o vladavini zakona na sastanku u julu. Međutim, sada je spor između Saveta EU i Evropskog parlamenta ipak ispao veći nego što su to predviđali u Mađarskoj i Poljskoj. Zato sada uzimaju budžet za taoca kako bi uklonili mogućnost intervencije protiv sve većeg kršenja načela vladavine zakona u njihovim zemljama.
Tu je sada potrebno posredovanje Nemačke koja do kraja godine predsedava Savetu EU. Državni ministar Mihael Rot već je upozorio da sada „nije vreme za veto, već za brzu akciju u duhu solidarnosti“. No, neizvesno je da li će se santa leda u obliku dve višegradske države moći da se impresionira apelima.
Holandski premijer Mark Rute već je upozorio da je nova klauzula o vladavini zakona „minimum“ koji je prihvatljiv za njegovu zemlju. Ni pod kakvim okolnostima on ne želi da popusti pokušajima ucene. A francuski ministar za Evropu, Klemon Bon, rekao je da Francuska ne dozvoljava da se u pitanje dovode ni početak primene fonda za koronu, niti prihvaćene evropske vrednosti. „Ako ništa drugo ne bude uspelo, proverićemo može li da se deluje i bez tih dveju zemalja.“
To rešenje su već u igru uveli neki ekonomski stručnjaci, kao i liberalni poslanik u Evropskom parlamentu Gaj Verhofštat: moguće je u okviru povećane saradnje sklopiti ugovor između vlada EU o fondu za koronu, čak i bez Mađarske i Poljske. Iako je to tehnički komplikovano i zahteva vreme, ipak bi bilo izvodljivo.
S druge strane, diplomate EU kažu da je to zadnja opcija. Za sada će se nastaviti s pokušajima da se te dve zemlje nagovore da ne posežu za vetom, jer je usvajanje budžeta za 2021. i fonda na kraju krajeva i u interesu poljske i mađarske vlade.
Šefovi vlada trebalo bi da ostanu istrajni
Iz redova Evropske narodne stranke (EPP) u Evropskom parlamentu stiže jasan zahtev: „Samo mogu da upozorim šefove država i vlada da ne sklapaju trule kompromise na štetu načela vladavine zakona. Očekujem da to Merkel i Makron jasno stave do znanja svojim mađarskim i poljskim kolegama“, rekao je poslanik nemačke Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Markus Ferber. Za Parlament, vladavina zakona nije stvar o kojoj može da se pregovara – to važi utoliko više „kada se u pitanje dovode najveći grešnici na tom području“.
No, EPP je deset godina tolerisala stranku Fides Viktora Orbana u svojim redovima i pokrivala njegovu antidemokratsku politiku, podsećaju socijaldemokrate, liberali i zeleni. Uprkos sve većim kritikama iz sopstvenih redova, EPP još uvek nije u stanju da izbaci Orbana. „Trenutna suspenzija Fidesa odnosi se samo na stranku, a ne i na frakciju u parlamentu“, napominje poslanik iz stranke Zelenih Danijel Frojnd. Recimo, u radu odbora Evropskog parlamenta poslanici Fidesa i dalje učestvuju.
I Frojnd je pozvao vlade EU da „ne dozvole ucene Mađarske i Poljske kada je reč o načelu vladavine zakona“. On smatra da bi klauzulu kojom se isplate državi-članici mogu obustaviti trebalo jednostavno usvojiti kvalifikovanom većinom. Tada bi Poljska i Mađarska morale da prihvate da je propis usvojen i njihove će se ucene rasprsnuti kao mehur od sapunice. Njima se mora jasno staviti do znanja: „Ako nanosite štetu, protiv vas je cela EU“, kaže Frojnd.
Bregzit kao stalna tema
Osim te teme, šefovi država i vlada EU razgovaraće i o stanju pregovora oko Bregzita. U britanskim medijima poslednjih dana šire se glasine da je dogovor o trgovinskom sporazumu EU s Velikom Britanijom pred zaključenjem. Diplomate EU, međutim, tu su veoma uzdržane: „Ništa ne potvrđuje taj optimizam.“
Umesto toga, smatra se, Brisel bi morao hitno da se pozabavi planiranjem neophodnih mera za slučaj da se dogovor ne postigne, s obzirom na to da se sadašnji prelazni period završava za samo šest nedelja. Na redu je Komisija koja bi morala da aktivira svoje planove za prevoz roba i putnika, kao i za sve ostale privredne grane u slučaju tvrdog Bregzita.
Još uvek nije jasno koliki bi bili poremećaji zbog istupanja Velike Britanije iz mreže propisa EU. Evropski pregovarač Mišel Barnije u petak će izvestiti ambasadore država članica u Briselu o stanju stvari. No za sada ništa ne ukazuje na to da je dogovor na pomolu.