Sajber-ratovi već počeli

Nemačka kritična infrastruktura – za sajber-ratnike je lak plen, kaže Sandro Gajken, jedan od vodećih IT-stručnjaka, koji je radio i pri Bundesveru. „U ovom trenutku opasnost je veoma velika. Mreže nisu dobro zaštićene; u njih lako može da se prodre. Godinama se štedelo na bezbednosti, svima je bilo stalo da informatizacija i umrežavanje budu sprovedeni što brže. Pri tome su u upotrebi bile jevtine i komercijalne komponente koje nikad nisu mnogo sigurne”, kaže Gajken.

Rupe u sistemu su već imale teške posledice. U maju 2007, strani hakeri prodrli su u centralu nemačke vlade. Poslali su falsifikovana elektronska pisma službenicima vlade. Kada su otvorili zakačene dokumente, u njihove računare je neprimetno učitan program-štetočina. To je hakerima omogućilo da uđu u informacionu mrežu vlade. Tek posle nekoliko nedelja, rupa je primećena. Trag hakera vodio je u Kinu.

Kina već spremna

„Kineski stratezi vrlo rano su shvatili da će računari imati odlučujuću ulogu i da angažovanje hakera kože da donese velike prednosti. Oni su dobro opremljeni i imaju sopstvenu mrežu koja je konstruisana tako da vrlo dobro može da odoleva hakerskim napadima”, kaže IT-stručnjak Gajker.

No, to ne važi za većinu drugih država, upozorava Gajker. Čak i SAD su prekasno počele da se adekvatno opremaju za rat u računarskoj mreži. Od oktobra se tim poslom bavi posebna jedinica Pentagona. Njen jedini zadatak je sajber-ratovanje.

I NATO je u međuvremenu počeo vrlo ozbiljno da shvata digitalne pretnje. Na samitu u Lisabonu pre nekoliko nedelja, taj vojni savez utanačio je i tesnu saradnju i na planu virtuelnog rata.

Najkasnije sa pojavom dokumenata koje je objavio „Vikiliks“, svima je postalo jasno da podaci u računarskoj mreži moraju biti bolje obezbeđeni. Skandal je dobro razdrmao sve vlade. „To pokazuje“, izjavio je nemački ministar spoljnih podlova Gido Vestervele, „koliko je važno na međunarodnom planu razgovarati o bezbednosti podataka, i teškoćama koje državama mogu doneti manipulacije računara. To je i pozadina diskusija koje smo vodili u Lisabonu, a tiče se i sajber-napada”, rekao je Vestervele.

U nastavku: Ko je ubacio Staksnet?

Virtuelni svet kao bojno polje? Stručnjaci su odavno sigurni: novo doba u vođenju ratova je počelo.

„Ima, naravno, mnogo država koje se za to ofanzivno interesuju, jer je odnos troška i učinka fenomenalan. I ako ne spadate u industrijski najrazvijenije zemlje, ili nemate veliku vojsku, ali strahujete da će neka od zemalja visoke tehnologije za Vas postati pretnja, onda možete da za relativno malo novca u podrum smestite hakersku jedinicu. Ne morate da kupujete tenkove, ništa skupo, već samo – dobar personal”, kaže IT-stručnjak Gajken.

Šta je moguće postići sa dobrim personalom, videlo se letos. Veliki Simensovi računari širom sveta našli su se na meti računarskog crva Staksnet. Slično je bilo i sa iranskom nuklearnom elektranom Bušer.

Staksnet je bio vrlo zahtevno programiran. Samo država može imati resurse potrebne za tako nešto. Ali, niko ne zna ko je crva pustio u svet. Glasine kažu da je to bila izraelska tajna služba sa namerom da sabotira iranski atomski program. Ali, za to nema dokaza.

Teško ući u trag napadačima

„Možemo da iznosimo spekulacije koje nam trenutno politički odgovaraju, ali to je u krajnjoj liniji neodgovorno. To je vrlo važna lekcija sajber-ratovanja: teško je ući u trag nekoj akciji. Moramo se navići na činjenicu da, kada je reč o sajber-napadima – ako su dobro izvedeni – u načelu ne može da se kaže ko ih je izveo”, objašnjava Gajken.

Ko god da je izveo napad – jedno je jasno: crvi, virusi i trojanci nisu pretnja samo za potrošače. Čitave države moraju da se brane od sajber-napada.

Razvoj digitalnih oružja je u punom jeku u čitavom svetu jer sajber-prostor otvara sasvim nove mogućnosti. „To kod mnogih država podstiče stav da, kada je napadače već tako teško ili nemoguće identifikovati, i same mogu malo da isprobaju mogućnosti hakerskih napada. Dakle, ako neko hoće da privredno oslabi Zapad, može da izvodi male, fine, diskretne sabotaže, manipulacije na berzi, da ometa rad proizvodnih pogona, i tako izvede niz malih stvari – one uvek izgledaju kao nezgode ili propusti koji možda ni neće biti primećeni”, kaže IT-stručnjak Gajken.

Nemačka sprema svoju sajber-odbranu

Samo za teroriste, virtuelni svet je još uvek pomalo prevelik zalogaj. Jer, da bi prouzrokovali zaista značajnu štetu, moraju da angažuju mnogo kompetentnih programera. Pojedinačne terorističke ćelije to ne mogu. I pored toga, to nije razlog da se daje signal za prestanak opasnosti.

„Lekcija je jednostavna: s jedne strane, mora se povećati bezbednost informacione tehnologije, odnosno, zaštitne mere moraju uvek biti na visini vremena. S druge strane, i strukture i elementi samih mreža se stalno moraju preispitivati, a mreže se moraju deliti na što samostalnije sektore sposobne da se štite”, ukazuje Gajken.

I Nemačka vlada smatra da je potrebno delati. Zato će uskoro predstaviti sopstveni koncept odbrane od sajber-napada. Da se blagoslov tehnike ne bi pretvorio u prokletstvo.

Autori: Florijan Nuš / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković