SAD i Rusija: Poboljšanje odnosa ima cenu

Američka vlada do sada je uzalud čekala na pohvale iz Moskve. Najave i ponude predsednika Baraka Obame primane su hladno na znanje. U najboljem slučaju zapažao se oprezni optimizam. Rusija očekuje dela, objašnjava Viktor Kremenjuk iz Instituta za istraživanja Amerike: „Posle avgustovskog rata na Kavkazu Rusija očekuje redefinisanje odnosa. Predsednik Medvedev je to jasno rekao: Želimo da se poštuju naši interesi, želimo da se računa na nas. Mislim da će se sukob nastaviti ako američki predsednik ne predloži novu formulu za odnose“, kaže Kremenjuk.

Antiamerički stav Rusije

Odnosi su pogoršani posle rata na Kavkazu – tadašnja ministarka spoljnih poslova Kondoliza Rajs zapretila je izolacijom Rusije, a predsednik Buš je svim snagama gurao izgradnju antiraketnog štita u Poljskoj i Češkoj i zalagao se za širenje NATO ka istoku. Rusija se osećala pod pritiskom i zauzela je antiamerički stav. Predsednik Medvedev tada je rekao: „Neprihvatljiva je dominacija jedne zemlje. Ne možemo prihvatiti svetski poredak u kome jedna zemlja donosi sve odluke, pa bila u pitanju i ozbiljna zemlja od autoriteta kakve su SAD“.

Ruska sumnjičavost

Dosadašnja razmena poruka i telefonski razgovori na najvišem nivou nisu otklonili rusku sumnjičavost. Prvi susret ministara spoljnih poslova Hilari Klinton i Sergeja Lavrova očekuje se sa pomešanim osećanjima. Ruska štampa već nedeljama postavlja pitanje cene poboljšanja odnosa i upozorava da Rusija ne sme dozvoliti da bude izigrana.

Korak u pravom smeru

Kremlj sasvim sigurno od razgovora u Ženevi očekuje nešto više od lepih reči. Neophodni su fer saradnja i kraj dosadašnje politike čiji je cilj bio da se Rusija tretira kao mala i da se izoluje. Zalaganje Hilari Klinton na ministarskom sastanku NATO za obnavljanje zvaničnih odnosa sa Moskvom tumači se kao korak u pravom smeru.