Sa Rusijom na dva koloseka?

“Rusiju bi trebalo ubediti da deeskalira situaciju”, rekla je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, koja je inače predsedavala sastankom, ali je istakla da su planovi za nove sankcije „u pripremi“. Ocena zvaničnika zemalja članica Unije ostavlja utisak suzdražnosti Brisela, jer istovremeno zagovara dodatne diplomatske napore, ali i veći pritisak na Moskvu.

I izjave šefova diplomatija nagoveštavaju različito viđenje problema. Grčki ministar inostranih poslova Evangelos Venizelos je kao domaćin skupa istakao da sankcije same po sebi nisu cilj, već da je potrebno tragati za trajnim političkim rešenjem krize, dok se njegov britanski kolega Vilijem Hejg založio za oštriji pristup Rusiji.

Ešton je rekla da su se ministri dogovorili da se sa Ukrajinom i Moldavijom zaključe ekonomski sporazumi, ali uz prethodne konsultacije sa Vašingtonom i Moskvom. “Sporazum sa Ukrajinom će imati pozitivan efekat na rusku ekonomiju”, ocenila je Eštonova.

Današnji sastanak šefova diplomatija potvrdio je zaključke ministarskog saveta od prošlog meseca, kada je EU na „crnu listu“ stavila listu 33 ruska funkcionera, koji su učestvovali u pripajanju Krima Rusiji. Brisel još tada najavio dodatne sankcije ukoliko Rusija odluči da primeni „krimski scenario“ na druge ukrajinske oblasti ili susedne zemlje, u kojima postoji značajna ruska manjina.

Posebno o Turskoj

Osim o Ukrajini, ministri su danas kratko razgovarali i o Siriji, Avganistanu i Bliskom Istoku. Doduše, na dnevnom redu našla se i Turska, zbog dodatnog ograničavanja slobode izražavanja. Ko želi jednoga dana da se pridruži EU, ne bi trebalo da narušava osnovna ljudska prava, kao što je sloboda mišljenja. U Atinu je bio pozvan i Ahmet Davutoglu, kao i šefovi diplomatija ostalih zemalja sa statusom kandidata za članstvo u EU. Ali turski ministar nije želeo da sluša kritike Brisela, pa je u Grčku poslao pomoćnika zaduženog za evropske integracije. Šefica EU za spoljnu politiku i bezbednost je i pored toga, na pomenutom susretu najviše interesovanja pokazala za Tursku.

Zabrana pristupa društvenim mrežama i sličnim portalima, kao što su Tviter i Jutjubu u Turskoj, izazvala je negodovanje javnosti širom sveta. Eštonova je nakon susreta izjavila kako je razgovor protekao u korektnoj atmosferi. „Jasno smo stavili do znanja, da društvene mreže igraju neverovatno važnu ulogu u svakom društvu, pa tako i u Turskoj.“ Ona je pored ostalog izrazila nadu da će okolnosti promeniti „na bolje“, po završetku lokalnih izbora u toj zemlji.

Nešto direktniji bio je šef nemačke diplomatije, Frank-Valter Štajnmajer, koji je kritikovao vladu u Ankari, rekavši „da jedna kandidatska zemlja ima posebnu odgovornost, jer se u tokom procesa pristupa od nje očekuje da integriše evropske vrednosti. Blokiranje protoka informacija na Internetu i ograničavanje slobode štampe nije u skladu sa tim“, podvukao je nemački ministar.

jil/ard/dpa