„Ruski hakeri“ i „nuklearna odmazda“

Povod za zabrinutost Moskve je članak objavljen 2. februara u američkoj Nuklear postur rivju (NPR) Ministarstva odbrane SAD u kojem se piše o promeni odbrambene doktrine te zemlje. Tu je navedeno da se „prag reakcije“ koja podrazumeva nuklearni napad snižava i da bi takav napad mogao biti izveden i kao odmazda za kiber-napade. NPR promenu doktrine prvog nuklearnog napada objašnjava ukazujući na nastojanja potencijalnih neprijatelja „da razviju i upotrebe kiber-oružja“ i konstatujući da je to „obezbeđenje“ od „pokušaja da se sopstvena odgovornost za pogoršanje bezbednosne situacije prebaci na druge“.

Čudno ponašanje FBI

O tome su se sada oglasila dva analitičara: Rej Megavern, dugogodišnji analitičar CIA koji je bio zadužen za dnevni brifing predsednika SAD u prvoj polovini 80-ih godina, i Vilijem Bini, koji je 36 godina radio za tajnu službu NSA, između ostalog i kao tehnički direktor za svetsku vojnu i geopolitičku analizu i izveštavanje. Oni su za informativni portal Konzorcijumnjuz napisali članak u kojem se objašnjava da se Kremlj pribojava da bi, kao povod eventualnog nuklearnog napada SAD na Rusiju, mogla da posluži i priča o ruskom mešanju u američke predsedničke izbore 2016. koja, kako tvrde ti autori, nema osnova.

- pročitajte još: CIA špijunira iz Frankfurta

Megavern i Bini prenose da je u pitanju opravdana zabrinutost, jer je u slučaju hakerskih napada teško naći počinioca i napade je relativno lako pripisati bilo kome. Dva analitičara su inače navela da je prošlog leta potvrđena njihova procena da nije bilo ruskog hakerskog „napada na predsedničke izbore“, a da su potvrdu pružili „forenzički dokazi“ o tome koje su dobili nezavisno od federalne policije FBI. Oni u svom članku navode da je FBI „što je čudno, odbila forenzičku istragu, iako je ’ruski hakerski napad’ okarakterisala kao ratno dejstvo“.

Šta je Marbl frejmvork

Autori prenose da se njihov zaključak temelji na „višemesečnom istraživanju iskusnih specijalista među kojima je, pored Binija, učestvovao i jedan drugi bivši tehnički direktor NSA, kao i stručnjaci van tajnih službi“. Rezultati tog istraživanja su 9. avgusta 2017. objavljeni u magazinu Nejšn – prema njima se nije radilo o hakerskoj akciji, već o podacima koju su „procureli“ iz DNC, nacionalne organizacije Demokratske stranke, odnosno, koje je iz DNC „izneo“ neko ko je imao pristup njenom računarskom sistemu.

Članak za Nejšn je inače napisao novinar Patrik Lorens, koje je između ostalog utvrdio da su programi NSA u stanju da obuhvate svu elektronsku komunikaciju, pa i da dokažu da su podaci koje su „iskopali“ navodni ruski hakeri prosleđeni Vikiliksu. Osim toga, platforma Vikiliks je 31. marta 2017. otkrila da lista kibernetičkih alatki kojima se služi CIA sadrži i alatku zvanu „Marbl frejmvork“ – ona služi upravo za zametanje pravih i ostavljanje lažnih tragova pri operacijama za koje treba optužiti druge.

Deeskalacija?

Vilijem Bini navodi i da ga je u oktobru prošle godine direktor CIA Majk Pompeo pozvao na službeni razgovor o „ruskim hakerskim napadima“ i da je tom prilikom on Pompeu rekao da su analitičari CIA lagali i da za to ima i dokaze. Bini smatra da je taj sastanak bio signal „kiber-ratnicima CIA, FBI i NSA da što pre ispostave neke „upravo otkrivene dokaze“ za ruski hakerski napad. Ali i da je Pompeo nagovestio da bi ponovo mogao da pozove Binija da te dokaze proveri, što je zapravo bilo „zastrašivanje“ onih koji polažu na tu vrstu operacija.

- pročitajte još: „Teorija zavere“ je pogrešan izraz

Krajem januara su Pompea posetila i trojica šefova ruskih tajnih službi, kako navode Megavern i Bini – oni su došli u SAD jer im je već bio poznat nacrt nove odbrambene doktrine koja uključuje i nuklearnu odmazdu za kiber-napade. „Moguće je da je Putin rekao šefovima svojih tajnih službi da sa Pompeom porazgovaraju i o predlogu predsednika Donalda Trampa da se formira zajednička jedinica za kiber-odbranu SAD i Rusije – predlog koji je ranije bio mahom ismejan.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android