Rusija ne želi posredovanje

Još uvek nije jasno šta se tačno desilo između ruskih i ukrajinskih ratnih brodova u nedelju u Kerčkom moreuzu. Da li su Ukrajinci provocirali, kako to tvrdi Moskva? Da li je to bio agresivni napad Rusa, kako to tvrdi Kijev? Nijedna neutralna strana to trenutno ne može da kaže. Zato su Angela Merkel i drugi članovi nemačke vlade apelovali na obe strane da budu prisebni i ne reaguju preterano.

U telefonskom razgovoru s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kancelarka Merkel jasno je iznela da „su neophodni deeskalacija i dijalog“, preneo je portparol vlade Štefen Zajbert. Putin je izrazio nadu da će Nemačka ubuduće uticati na Ukrajinu „da se uzdrži od takvih provokacija“, rekao je takođe Zajbert i dodao da su Merkel i Putin odlučili da sačekaju analizu incidenta koju bi trebalo da obave ruski i ukrajinski stručnjaci za bezbednost.

Kremlj nije zainteresovan za Normandijski format

Na „Berlinskom forumu za spoljnu politiku“ fondacije Kerber, ministar spoljnih poslova Hajko Mas izjavio je da su Nemačka i Francuska ponudile „traženje rešenja u Normandijskom formatu“. U toj diplomatskoj inicijativi već četiri godine povremeno se sastaju predstavnici Berlina, Pariza, Kijeva i Moskve, kako bi sproveli sporazum o prekidu vatre za istočnu Ukrajinu. Prema Masu, politički direktori tog formata raspravljali su još u ponedeljak (26.11.) o mogućem rešenju aktuelnog sukoba.

Ali iz Kremlja je odmah stigao negativan odgovor: vlasti Rusije i Ukrajine mogu same da diskutuju o problemima, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov tokom posete Parizu. „Ako bude tehničkih pitanja koja ukrajinskoj strani nisu jasna, ona bi onda mogla da budu razmatrana na nivou lokalnih graničnih vlasti dveju zemalja“.

Sankcije protiv Rusije?

Još jedan gost fondacije Kerber, slovački ministar spoljnih poslova Miroslav Lajčak, izjavio je za DW: „Naravno da nismo priznali aneksiju Krima i zato vode oko Krima nisu ruska teritorija“. Međutim, kako bi se sprečile dalje tenzije, potrebna su nova pravila – ali prvo mora biti „mira i uzdržanosti“.

Norbert Retgen (CDU), predsedavajući Odboru za spoljne poslove Bundestaga, zalaže se za strožiji odnos prema Rusiji. On je ocenio da je incident na moru bio „nešto kao aneksija Krima II“. Sada je neophodno „razmišljati o svim političkim instrumentima, uključujući i sankcije – ako Rusija nastavi ovu politiku“. Nemačka i njeni partneri „moraju da govore jasno (...) i da se suprotstave ilegalnom širenju ruske moći na Azovskom moru“, rekao je Retgen.

Ministarka odbrane Nemačke, Ursula fon der Lajen, pozvala je Rusiju da oslobodi 23 zarobljena ukrajinska mornara. Čini se da je njoj takođe jasno pitanje krivice.

Portparol Kremlja rekao je da vlada ne može da oslobodi uhapšene Ukrajince, jer su oni u rukama ruskih sudova. Moguće je da se terete za povredu ruske granice.

Ukrajina zahteva pomoć iz Nemačke

U međuvremenu, vlada u Kijevu potvrdila je da je uputila zahtev Nemačkoj za vojnu pomoć. Andrij Melnik, ambasador Ukrajine u Berlinu, u listu Bild zatražio je da „naši nemački partneri što pre u pojačane patrole pošalju brodove EU i NATO – do Crnog mora i Azovskog mora – a kako bi sprečili ratne akcije Moskve“.

Stručnjak za spoljnu politiku Roderih Kizeveter (CDU) još u ponedeljak je za DW izjavio da Nemačka mora da „učini više od diplomatskih podnesaka“. Ako Rusija ne vrati zaplenjene brodove, „dalje sankcije EU u saglasnosti sa SAD bile bi logičan potez“. Kizeveter je takođe zatražio da se preispita podrška ukrajinskoj obalskoj straži.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android