Rusi i Nemci - priča stara 1000 godina

Taj brak je aranžirala Jaropolkova majka, princeza Gertruda. Ona je htela da Kijevsku rusiju, prvo veliko carstvo na istočnoslovenskom tlu, uklopi u kolo evropskih carstava u nastajanju. "To je lep početak nemačko-ruskih odnosa i lep početak za našu izložbu", kaže profesor Matijas Vemhof koji se stara o izložbi "Rusi i Nemci" koja se od 6. oktobra može videti u Berlinu. Ali, medeni mesec u rusko-nemačkim odnosima nije dugo trajao. Jaropolka ubiše nekoliko nedelja posle svadbe. Kada su mongolsko-tatarski ratnici 1240. razorili Kijev, slovenski istok je definitivno nestao iz vidokruga Zapada...

...sve dok na prelazu iz 15. u 16. vek nije nastala velika kneževina Moskva. "Na Moskvu se gledalo sa radoznalošću. No, iz izveštaja putnika i izaslanika bilo je jasno da je u pitanju sasvim drukčija kultura. To se odnosilo na odevanje, na dvorske ceremonije, na čekanje na audijenciju koje traje nedeljema, pa i mesecima", piše istoričar Vemhof. On dodaje da "čuđenje izaziva i strogo hijerarhijsko društvo."

Rusko-nemački novi početak

Dodirnih tačaka između Nemačke i Rusije bilo je veoma malo - dok nije nastupila era Petra I. "Petar veliki je otvorio prozor ka Zapadu", kaže Vemhof. "On je bio figura koja je raskinula sa mnogim tradicijama. Jedna od najtipičnijih slika za to vreme bilo je odsecanje brade". Po naređenju cara, brade su se morale brijati - ili se na njih plaćao porez.

Spoljni znak novog početka bio je Sankt Peterburg, novi glavni grad, kome nije samo ime bilo nemačko. Car je putovao po Zapadu, po Nemačkoj i Holandiji, mnogo toga je video i - preuzeo. Danas se o tome moderno govori kao o "transferu znanja i tehnologije".

Vemhof objašnjava da je do osnivanja Akademije nauka u Sankt Peterburgu došlo neposredno posle Petrovog susreta sa nemačkim učenjakom Lajbnicom. Mladi car je odlučno tražio priključak Rusije Evropi. Pri tome je uvideo i prednosti strateškog sklapanja brakova. "Ubrzo je veliki broj bračnih partnera dolazio sa Zapada, posebno iz Nemačke." To se nastavilo sve do poslednje ruske carice, Aleksandre, koja je bila rođena princeza Hesen-Darmštata. Ona je bila supruga Nikole II, koji je svrgnut 1917.

Šarlotengrad i avangarda

Posle 1917, mnogi Rusi su pred vrtlozima revolucije pobegli u Berlin. Najviše njih se nastanilo u okrugu Šarlotenburgu - koji su ostali Berlinci ubrzo nazvali "Šarlotengrad".

Nemački umetnici su, s druge strane, bili toliko fascinirani promenama u Rusiji, da su u svoju arhitekturu i slikarstvo počeli da unose elemente ruske revolucije. Ruski i nemački socijalisti su se nadali da će i u Nemačkoj doći do političkog zaokreta.

Od toga nije bilo ništa. "Ali u obe zemlje imamo paralele: obe zemlje su u prvim godinama nakon Prvog svetskog rata skrenule u diktature", objašnjava berlinski istoričar Vermhof; "Sve jasnije razaznajemo uzroke u prvobitnoj katastrofi Pvog svetskog rata, koja je rasturila sve što je postojalo."

Bonski istoričar Ditmar Dalman dopunjava: "Tu je po mom mišljenju bio vrlo bitno odsustvo razumevanja za demokratiju. Uz to su obe zemlje bile gubitnici u ratu 1914 - 1918". Haotična posleratna situacija stvorila je povoljne uslove za razvoj i dolazak na vlast diktatura.

Nemci i Rusi posle II svetskog rata

"U Drugom svetskom ratu je u Sovjetskom Savezu izgubilo život 25 do 27 miliona ljudi. To je nepojmljiv broj mrtvih, baš kao što su nepojmljive i razmere uništenja" - Matijas Vemhof kaže da ga te brojke stalno iznova potresaju. I pored toga, Rusi na Nemce sa kojima su u kontaktu gledaju bez predrasuda. "Rusi ne krive Nemce generalno, već ih posmatraju diferencirano, smatra ovaj istoričar, i dodaje da je razlog tome možda i činjenica da su i sami Rusi doživeli užase staljinističke diktature.

To što su Nemci skrivili smrt miliona ljudi i stvorili holokaust, dovelo je do distanciranog odnosa Nemaca prema prošlosti. "U Rusiji je to drukčije. Tamo i pored negativnih iskustava sa staljinizmom ljudi imaju pozitivan odnos prema istoriji."

Kada istorijska politika postane politika

Tokom 90-ih godina, u Rusiji se razvio širok akademski i društveni diskurs suočavanja sa sopstvenom istorijom. Time su se mnogo bavile nevladine organizacije poput "Memorijala", i u tom radu su imale široku podršku. Danas se uglavnom vrši opstrukcija rada nevladinih organizacija. Dalman to oštro kritikuje: "To što je u Rusiji takvim organizacijama sve teže, to zna svako - osim možda naše vlade ili Evropske unije koje to jednostavno tako prihvataju - ne dižući glas protiv toga."

Trenutno Dalman u Rusiji vidi tendenciju glorifikovanja nemačke istorije. "Istorija i istorijska politika imaju važnu ulogu u vraćanju statusa velesile Rusiji. Osim toga, bavljenje sopstvenom veličinom odvraća pažnju sa aktuelnih teškoća."

Organizatori berlinske izložbe, međutim, pažnju posetilaca žele da skrenu upravo na zajedničke momente. Matijas Vemhof rezimira: "U vezi sa ovom izložbom volimo da kažemo da rado podsećamo na epohe iz 20. veka, na dugotrajne odnose i na kulturne vrednosti na kojima oni mogu dalje da se razvijaju."

Trenutno zvanični nemačko-ruski odnosi, nažalost, nisu u znaku velikog prijateljstva.