Revizionizam u Hrvatskoj – marginalna pojava?
4. decembar 2018.
Ima li Hrvatska problem s ustaškim pozdravom „Za dom spremni“ i bujanjem ustaštva i negacionizma? Sudeći prema sve brojnijim apelima raznih društvenih aktera – ima. Ustaški pozdrav „Za dom spremni“ se izričito ne spominje ni u jednom hrvatskom zakonu, niti u Ustavu, pa je i sudska praksa, kada je reč o njegovoj zabrani, različita. Istarski demokratski sabor (IDS) ovih dana je predložio dopunu Krivičnog zakona kako bi se izričito zabranilo i kažnjavalo korišćenje tog pozdrava.
IDS sa svojim partnerima traži zatvorsku kaznu od šest meseci do dve godine zatvora za svakog ko propagira ustaške slike i simbole. Taj zakon rađen je po uzoru na zakon kakav postoji u Italiji, a odnedavno i u Austriji, koja je ustaške simbole svrstala uz bok simbolima „Islamske države“, propisavši zatvorske i visoke novčane kazne za njihovo isticanje.
Porazna analiza javne pravobraniteljke
Zapravo, reč je o predlogu koji je IDS u skupštinsku proceduru uputio pre više od godinu dana, ali pošto ga predsednik Sabora Gordan Jandroković nije uvrstio u dnevni red, IDS ga je aktuelizovao, podstaknut nizom „zabrinjavajućih“ događaja u poslednje vreme. Iz IDS poručuju da se zadnjih godina nesmetano štampaju knjige, pišu i objavljuju članci i intervjui, održavaju tribine, snimaju dokumentarni filmovi i emituju televizijske emisije u kojima se negira ili umanjuje zločinački karakter NDH, dok državne institucije sve to ignorišu.
Vlasti su uglavnom ignorisale i nedavni izveštaj javne pravobraniteljke Lore Vidović, u kojem je ona optužila državne institucije da prećutkuju veličanje NDH, relativizaciju ustaških zločina i „ustašonostalgiju“, ali i sve njene upite na tu temu. Javna pravobraniteljka u svojoj analizi upozorava da su pojave negiranja karaktera NDH i razmere zločina ustaškog režima, isticanja ustaških simbola i javnog simpatisanja ustaškog režima u hrvatskom društvu „toliko učestale da su gotovo prećutno prihvaćene“, čime se neguje „kontinuitet mržnje“ i narušavaju ustavne vrednosti.
Vladajući su se oglušili i na nedavni apel predstavnika nacionalnih manjina stradalih od ustaškog režima i antifašista o alarmantnom širenju revizionizma i negacionizma koji, kako tvrde u apelu, imaju podršku Katoličke crkve i Hrvatske televizije (HTV). Predstavnici srpske, romske i jevrejske manjine, i antifašisti, u svom dopisu upućenom čelnim ljudima u Hrvatskoj, izražavaju zabrinutost zbog sve brojnijeg i raširenijeg vređanja sećanja na žrtve NDH, pozivajući odgovorne da „odlučno i bezrezervno“ osude takve događaje, umesto što šalju svoje predstavnike na njih. Na kraju je i op0oziciona Socijaldemokratska partija (SDP) podnela interpelaciju o radu vlade Andreja Plenkovića (HDZ) zbog „nečinjenja u vezi s učestalom zloupotrebom ustaškog pozdrava ’Za dom spremni’“. Iako je interpelacija zahvaljujući vladajućoj većini odbačena, sa saborske govornice ponovo je upozoreno na ustaški revizionizam i negacionizam, dok su vladajući ponovo poručili da nemaju problema u vezi s prepoznavanjem i osudom „totalitarnih i nedemokratskih režima“.
Mejnstrim ili margina?
Vladajući i njihovi kritičari u ovom slučaju ne mogu da se slože ni oko osnovnih činjenica. Dok jedni upozoravaju da se Hrvatska suočava s „bujanjem ustaškog revizionizma“, za vladajuće je reč o marginalnoj pojavi. „Na žalost, nije reč o marginalnoj pojavi. Ako je reč o potpuno nekažnjenom i otvorenom govoru na koncertima, javnoj televiziji i u parlamentu, onda to možemo da nazovemo i bujanjem“, ocjenjuje za DW istoričar Tvrtko Jakovina.
Svet poznaje dva glavna modela suočavanja s tim problemom: nemački i američki. Dok nemački model jasno određuje granice slobode govora kada je reč o desničarskom ekstremizmu i ikonografiji, američki model je fleksibilniji i u njemu su dozvoljeni čak i marševi neonacista, sve dok se ne radi o otvorenom nasilju. Jakovina je uveren da je za Hrvatsku, u kojoj je sve ionako propisano „do zadnje tačke“, primereniji nemački model.
Zbog toga taj stručnjak za istoriju 20. veka podržava predlog da i Hrvatska, po uzoru na Italiju i Austriju, precizno zakonski zabrani i sankcioniše korišćenje ustaške ikonografije i ustaškog pozdrava. „Za razliku od tih zemalja, Hrvatska je poslednje dve ili tri decenije napravila ogromne korake unazad. U Hrvatskoj je taj problem izraženiji, opasniji i više deo ’mejnstrima’ nego što je to slučaj u Italiji ili Austriji. Revizionističke ideje u Hrvatskoj su prihvaćenije i tolerisanije u akademskoj i nastavničkoj zajednici, i zato mislim da bi bilo dobro nešto preduzeti. Za razliku od brojnih drugih zemalja, mi imamo zbog toga brojne probleme, odvojene komemoracije i govor mržnje koji je prisutan na različitim nivoima“, objasnio je za DW Jakovina, podsetivši da je „kapilarno“ prihvatanje ustaštva nastavljeno i nedavnim preporukama Veća za suočavanje s prošlošću, kojima je delimično legalizovan pozdrav „Za dom spremni“. Međutim, uveren je Jakovina, ni precizna zakonska sankcija u našem slučaju ne predstavlja garanciju da će problem biti rešen. Jer, kako kaže, ovde je samo delimično reč o problemu pravosuđa i pravne regulative, a ni Hrvatska nije uređena pravna država.
Skretanje pažnje
Istoričar Josip Jurčević, s druge strane, uveren je da je za Hrvatsku u ovom slučaju mnogo primereniji američki model koji je, smatra, bolji od zabrana. „Iako u američkom modelu nema zabrana, on ne dozvoljava da se javnim sredstvima finansira nešto što je protivno američkim ustavnim vrednostima“, objašnjava Jurčević i dodaje da su zabrane kontraproduktivne jer proizvode suprotan efekat, pogotovo kod mladih.
Osim toga, taj istoričar, koji je bio ekspert u predmetima koji su se zbog pozdrava „Za dom spremni“ pred sudovima u Švajcarskoj i Hrvatskoj vodili protiv fudbalera Josipa Šimunića, uveren je da je ta rasprava rezultat politikantstva i „nametnutog problema“. „Tenzije oko tog pozdrava proizvode se veštački kako bi se skrenula pažnja sa mnogo važnijih tema, poput afere Borg ili pljačke Uljanika. Trebalo bi da se okrenemo važnijim pitanjima, poput funkcionisanja pravne države, pravednijeg poreskog sistema ili onemogućavanja trgovanja mandatima u Saboru, a ne neproduktivnim temama kao što je ’bujanje ustaštva’. Potpuno je pogrešno sve nas koji smo rođeni posle Drugog svetskog rata, a reč je o većini stanovništva, meriti merilima iz Drugog svetskog rata. To je krajnje nepravedno“, zaključuje Jurčević.