Rekordna cena za Moneove Lokvanje

Oni su mit i više od mita, ponos francuske nacije: „Lokvanji“ Kloda Monea. Mnogo puta je slikao „Nimfeje“, kako se na francuskom zovu lokvanji. A da bi to uradio, svetski poznati impresionista jednostavno bi seo u svoju baštu u Živerniju, seocetu na granici sa Normandijom, sedamdesetak kilometara od Pariza.

Bašta je bila njegova opsesija, izvor inspiracije i mesto u koje se povukao tokom Prvog svetskog rata. Onaj ko danas poseti to mesto poverovaće da je u Edenu, u raju na zemlji. Taj botanički raj čine cvetna i vodena bašta s poznatim jezercem s lokvanjima, koji su otvoreni za javnost. Mone je sadio mnogo cveća i drveća, delom vrlo egzotične biljake, koje su u Francuskoj postale poznate tek početkom 20. veka.

Ali, lokvanji su slikaru posebno bili prirasli za srce, pa se neprestano trudio da se uklone mulj i trava kako bi voda mogla da posebno lepo reflektuje svetlost. Mone je zapošljavao nekoliko baštovana; a jedan od njih bio je zadužen samo za negu i insceniranje lokvanja.

Marsel Prust: „Bašta boja“

Marsel Prust, autor romana u sedam tomova „U potrazi za iščezlim vremenom“, sumnjao je da mu je namera bila da baštu uredi tako da „istovremeno može da cveta samo cveće čije se boje slažu, što nije prirodno“. On je Moneovu baštu nazvao „Bašta boja“ ili Umetnička bašta“.

Klod Mone je 1890-ih počeo da slika lokvanje. To je motiv koji će ga zaokupljati sve do smrti 1926. godine. Slikao bi više slika istovremeno dok bi sedeo pored jezerca, tako što bi postavio više štafelaja jedan pored drugog i slikao kao na pokretnoj traci.

Kada je 1914. izbio Prvi svetski rat, slikar se u potpunosti povukao u Živerni. Tada je imao 74 godine i odlučio je da uradi remek-delo: gigantski ciklus lokvanja iz više delova.

Slikanje kao patritoska obaveza

Govorio je da se radi o „velikoj dekoraciji“, koja bi trebalo da odvrati pažnju od ratnih patnji. Za gigantska platna izgradio je novi atelje u Živerniju. Slikao je sa skela na koje je postavio točkove da bi mogao da ih gura tamo-amo. Dan nakon što je potpisano primirje 11. novembra 1918. Mone je francuskoj državi poklonio dva platna velikog formata svojih lokvanja.

Na podsticaj francuskog šefa države, Žorža Klemensoa, njegovog bliskog prijatelja, Mone je kasnije uradio još osam slika lokvanja, jer mu je bilo obećano da će slike biti izložene u uslovima dnevnog svetla. Kada se sve slike izmere zajedno, jedna pored druge, dugačke su preko sto metara.

No, održati ovo obećanje nije bilo nimalo lako. Tek 1927, nekoliko meseci nakon Moneove smrti, Klemenso je ispunio zahteve Kloda Monea: Lokvanji su u Muzeju Oranžeri u srcu Pariza pronašli svoj konačni i savršeni dom.

Igre svetlosti...

Oranžeri je i danas, nakon nekoliko restauracija, mesto za hodočasnike umetnosti. Sa Moneovim „Lokvanjima“ tamo je nastala jedinstvena instalacija koja posmatračima dopušta da duboko zarone u umetnost. Impresivno umetničko iskustvo, s obzirom na to da ovalni zidovi daju osećaj kao da se nalazite usred jezera s lokvanjima.

Svetlost koja se igra sa mrljama boja, sve izgleda potpuno prirodno i bez forme. A sa prodorom dnevne svetlosti, stiče se utisak da slike reaguju na delove dana. Na istoku ćete doživeti izlazak sunca, na zapadu zalazak.

Slike lokvanja u akordu

Mone je do svoje smrti naslikao više od 250 slika vodenih ljiljana, od toga su njih 40 naslikane na velikim formatima. Takođe i slika koja je nastala u periodu od 1917-19 „Le Bassin aux nymphéas“ (Jezero lokvanja), koje je sada prodato u aukcijskoj kući Sotbi, pripada njegovom revolucionarnom kasnom delu.

Mone je na svojim slikama baštu uvek prikazivao onako kako je on vidi, a ne kakva je zaista bila, tako da svet nakon njega baštu može da gleda samo njegovim očima: tužne vrbe koje se ogledaju u vodi, jezerce okupano jutarnjim suncem, sa oblacima ili u zalazak sunca. Isti motiv, a uvek drugačiji i nov.

Pred kraj života, Mone je jednom posetiocu u ateljeu rekao: „Trebalo mi je vremena da razumem moje lokvanje. Posadio sam ih iz zadovoljstva; uzgajao ih ne razmišljajući da ću da ih slikam. Da bi vam se neki predeo uvukao pod kožu potrebno je da prođe više od jednog dana. I onda, odjednom, doživeo sam otkrovenje. Koliko je moje jezerce čarobno! I dohvatio sam se palete.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.