"Registracija i katalogizacija ličnosti"

Nemačka vlada je sa svojim paketom za konjukturu podelila 130 milijardi evra. No, tzv. Velika koalicija je u ovom paketu sakrila jednu odluku koja nema mnogo veze sa korona-paketom za konjukturu. Poreski identifikacioni broj (PIB) će biti promenjen u „opšti poreski identifikacioni broj“. Ministarstvo unutrašnjih poslova će još ovog leta da predstavi odgovarajući nacrt zakona.

Planirano umrežavanje

Ova namera je izazvala ljutnju. Poverenik za zaštitu podataka, Ulrih Kelber (SPD), odbacio je to iz „ustavno-pravnih i razloga zaštite podataka“. Jer, postoji opasnost od „potpune registracije i katalogizacije ličnosti“, kazao je portparol Ulriha Kelbera krajem juna za c‘t - magazin za kompjutersku tehniku.

Pročitajte još i:  Zbog čega je nemačka korona-aplikacija bolja?

U sporu se radi o mnogo toga. S jedne strane politika želi da konačno napravi proboj u E-upravi. Onaj ko je u braku, i ko traži podršku države, zna kako je to kada sa papirima, poput rodnih listova i sl. trčkara od službe do službe. Jer, svaka služba ima svoju posebnu datoteku.

Ubuduće bi trebalo da od službe do službe trčkaraju podaci, a ne građani. Savezna Vlada Nemačke želi da državne službe razmenjuju podatke, ako to dozvoljava zakon ili sam građanin/ka. Tako bi službenici državnih službi mogli da pronalaze podatke na osnovu imena i prezimena i adrese stanovanja. S obzirom da se ovi podaci često menjaju, E-uprava bi tako mogla da bude sklonija greškama.

Kritičari strahuju od super baze podataka

Zbog toga se došlo na ideju da se uvede opšti poreski identifikacioni broj. Njega bi ubuduće trebalo da koriste i finansijske službe kako bi se omogućio nesmetan protok podataka, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Kritičari s druge strane strahuju da će opšti poreski broj od mnoštva malih silosa da napravi jednu super bazu podataka. Oni se pozivaju na presudu o popisu stanovništva Ustavnog suda Nemačke iz 1983, koja ne zabranjuje eksplicitno uvođenje opšteg poreskog broja, ali postavlja stroga ograničenja prikupljanju podataka od strane države, posebno „pod modernim uslovima obrade podataka“.

Poverenik za zaštitu podataka, Kelber u principu nema ništa protiv E-uprave i razmene podataka između različitih državnih službi. Prema njegovom mišljenju postoji više alternativa za opšti pokazatelj poput „specifične identifikacione oznake za posebne oblasti".

Kripto rešenje

Tu se misli na austrijski model koji se već primenjuje. E-uprava u Austriji je uvela jedan „glavni broj“ iz kojeg centralna služba kriptografskim procesima posreduje za različite službe poreske brojeve različitih oblasti. Iz tih brojeva se pak ne može unazad izračunati glavni broj. Stoga ako su nekoj službi potrebni strani podaci, ona iz centrale dobija šifrovani specijalni broj građana i tako može da zahteva željene podatke.

Pročitajte još i: Šta će Fejsbuku moj broj telefona?

Kelber misli da je to bezbednije nego da se svuda čuva PIB. U slučaju zloupotrebe, podaci „ne bi mogli tako lako da se objedine, kazao je njegov portparol. A prema ekspertima za E-upravu iz nemačke administracije, austrijski model bi bio praktičan i za Nemačku. Detalje sprovođenja ovog modela je grupa eksperata, u koje je magazin c't imao uvid, skicirala za politiku.

Međutim, vladajuća koalicija u Nemačkoj se ipak odlučila za PIB. Samo bi neka neodređena „treća strana" proveravala da li „pošiljalac i primalac smeju da legalno prosleđuju podatke", saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke. No, Kelber smatra da to nije dovoljno. Eksperti zbog toga smatraju da će odluka o tome morati da se donese pred Ustavnim sudom Nemačke.

Preuzeto: (CWO)

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android