Referendum o gej-brakovima podelio Hrvatsku

Kritičari strahuju da bi ishod referenduma mogao predstavljati korak dalje u ograničavanju prava manjina u zemlji. Već sada je jasno da je hrvatsko društvo u tom pitanju podeljeno. Poslednjih sedmica politička rasprava dodatno je pojačana, jer je nezavisno od mogućeg ishoda referenduma, nejasna eventualna formulacija „istopolnog braka“ u odgovarajućim zakonima i Ustavu.

Trenutno, jedino u Zakonu o porodici, stoji da je „brak zajednica sklopljena između muškarca i žene“. Definicije o tome u Ustavu nema. Ipak, u hrvatskoj javnosti se diskusija uoči samog referenduma, pretvorila u suštinsko pitanje „za“ ili „protiv“ gej zajednice?

U međuvremenu je priča o pravima homoseksualaca na registraciju partnerstva ili sklapanje braka dobila jasnu versku konotaciju. Polarizacija društva podseća na vremena kada se nekadašnja Jugoslavija, početkom devedestih zatekla u ratu.

U nedelju, 1. decembra, tačku na ovo pitanje staviće referendum, iniciran pod parolom „u ime porodičnih vrednosti“. „Želimo jasno da stavimo do znanja, da je većina ljudi u Hrvatskoj za zajednicu između muškarca i žene“, objašnjava Željka Markić, šef građanske inicijative „U ime porodice“, u razgovoru za DW.

Katolička crkva pruža punu podršku

Građansko udruženje koje „brani“ interese porodice, prikupilo je 750.000 potpisa za svega dve sedmice, što je oko 20 odsto od ukupnog biračkog tela Hrvatske i dvostruko više od predviđenog zakonskog minimuma. Za glavnu protagonistikinju ove inicijative, Željku Markić to je važan korak u razvoju demokratije. „Jer to je prvi takav referendum u zemlji od sticanja njene nezavisnosti pre 23 godine.“

Drugim rečima, izdejstvovanim građanskim izjašnjavanjem, ukazuje se na osnove demokratije, s obzirom da je referenduma do sada bilo, samo na inicijativu države. Po prvi put građani Hrvatske odlučuju o onome šta je važno za njih, tvrdi Markićeva. A samim tim i protiv države sa socijaldemokratskom vladom na čelu, koja se protivi ustavnom amandmanu.

U svojoj kampanji, građanska inicijativa „U ime porodice“ nije usamljena. Važnu organizacionu i finansijsku podršku pruža najveća opoziciona partija, konzervativna Hrvatsko-demokratska zajednica (HDZ). Ali i Katolička crkva, što je podjednako važno, ako se ima u vidu da je 90 odsto građana Hrvatske, katoličke veroispovesti. Crkveni poglavari već duže vreme pozivaju vernike da podrže izdejstvovani referendum.

Levica protiv desnice

Konzervativne snage u potpunosti podržavaju održavanje referenduma i u svojim porukama, koje preko crkvenih glasila upućuju, poručuju da se zalažu za „Hrvatsku u kojoj istopolni parovi neće moći da usvajaju decu, jer to narušava kulturni i nacionalni identitet zemlje“.

Levičarski tabor koji takođe okuplja razne nevladine organizacije i udruženja, pored ostalog i one koje se zalažu za prava homoseksualaca, smatra da nema potrebe za promenom Ustava. Njihova inicijativa nosi naziv „Građani glasaju protiv“ i sedmicama unazad pokušavaju da mobilišu građane, koji će glasati protiv.

Oni strahuju da bi se društvena klima nakon referenduma u Hrvatskoj mogla pogoršati. Ipak, u novoj članici Evropske unije, vlada nešto liberalniji stav prema gejevima, nego u drugim državama jugoistočne Evrope. Čak je i na listi od 49 evropskih zemalja, trinaesta po toleranciji, odmah iza Finske. Nekoliko nevladinih organizacija koje se zalažu za prava homoseksualaca nesmetano obavlja svoje aktivnosti, čak i pripadnici policije odlaze na seminare o gej pravima. Uz to, u junu ove godine, na dvanaestoj Paradi ponosa u Zagrebu, demonstrativno je učestvovala i supruga hrvatskog premijera.

Strahovanje je opravdano

Bojazan da bi prava seksualnih manjina, nakon referenduma u nedelju, mogla biti ugrožena, nisu bez osnova. Najnoviji rasplet događaja predstavlja vetar u leđa, onima koji su se udružili sa namerom da spreče legalizaciju istopolnog partnerstva. A to su uglavnom desničarske stranke i udruženja. Međutim, u budućnost bi se „na meti“ mogle naći i druge manjine.

„Referendumsko izjašnjavanje otvara vrata ka ustavnim promenama, a to bi na duže staze moglo da ugrozi ljudska prava u Hrvatskoj“, objašnjava Jelena Berković iz organizacije „Građani glasaju protiv“. Na tom spisku bi se eventualno mogla naći i prava nacionalnih manjina, poput Srba.

Problem dvojezičnosti koji se poslednjih meseci postarao za napetosti u Vukovaru, mogao bi izmenom Ustava u budućnosti, da postane još akutniji. Jer ako bi za prihvatanje jezika neke manjine, zakonom definisana granica podrazumevala da u nekoj sredini živi najmanje polovina pripadnika druge nacionalnosti, onda to pravo u Hrvatskoj više nigde ne bi bilo ostvareno.

Za Jelenu Berković, reč je o jasnom kršenju ljudskih prava. „Ne sme se dogoditi da većina odlučuje o tome, koja će prava imati neka manjina, a koja ne.“ Ali to bi bilo moguće, ako se sadržajna granica referenduma u Hrvatskoj pomeri, upozorava Žarko Puhovski, politolog i sociolog iz Zagreba. „Sve bi moglo biti dovedeno u pitanje. Teoretski bi moglo doći do situacije da je dovoljno da jedan čovek izađe na glasanje, kako bi odluka bila važeća“, dodaje Puhovski. Da bi se to izbeglo, vlada užurbano razmatra izmenu zakona, koji reguliše pitanje raspisivanja referenduma.

Veliko prikrivanje problema?

Uzavrelu raspravu u Hrvatskoj prate i drugi razlozi, tvrdi Puhovski. „Ovde zapravo i levica i desnica priželjkuju ideološku disciplinu i mobilnost svojih pristalica, jer u važnim privrednim i društvenim pitanjima gotovo da među njima i nema velikih razlika.“

Zbog toga se pribegava društveno-moralnim pitanjima u nadi da bi se od velike rasprave moglo profitirati. Jer pitanja poput vantelesne oplodnje, abortusa ili gej brakova, ne predstavljaju ništa drugo, nego pokušaj da se skrene pažnja sa gorućih problema. Hrvatska privreda je ozbiljno uzdrmana. Stopa nezaposlenosti poslednjih godina raste i trenutno je na nivou od 17 odsto. Među mladima, ona je daleko veća. Procene govore da je blizu 50 odsto. Ekonomija se smanjuje, a korupcija širi.

Referendum u konzervativno nastrojenoj Hrvatskoj, zakazan za 1. decembar, verovatno će biti uspešan. Poslednja istraživanja javnog mnjenja nagoveštavaju da će 68 odsto građana podržati izmenu Ustava, a da je svega 26 odsto njih protiv.

Autor: Zoran Arbutina / Jakov Leon
Odg. urednica: Ivana Ivanović