Rat u kojem Zapad ne može da pobedi

Bio je dan u Vašingtonu, a noć u Avganistanu. Sedmog oktobra 2001. godine novinarima u Beloj kući obratio se tadašnji predsednik SAD Džordž Buš: „Na moje naređenje naša vojska započela je napade na vojnički kamp Al Kaide i vojne objekte talibanskog režima. Sjedinjene Američke Države su prijatelj avganistanskog naroda. Mi smo prijatelji skoro jedne milijarde muslimana širom sveta. Sjedinjene Američke Države su neprijatelj onih koji podržavaju teroriste i onih koji jednu veliku religiju zloupotrebljavaju za svoj varvarski zločin“, rekao je tada Buš.

SAD i njihovi saveznici verovali su u brzu pobedu, sa kojom je i demokratija trebalo brzo da dođe. Međutim, nedostajao je zajednički politički koncept. Berlinski stručnjak za islam Petar Hajne deset godina kasnije je uveren da je vojna intervencija u Avganistanu mobilisala muslimane čitavog sveta.

„Islamizam i svest o tome da si musliman i da stojiš nasuprot Zapadu snažno je narasla. Dakle, predstava iz perspektive muslimana, da je Zapad agresivan, i da svoje političke, ekonomske i strateške interese hoće da sprovede, bez obzira da li su oni ispravni ili ne – snažno se raširila.“

Zemlja obnovljena, ali žrtava sve više

U međuvremenu više od 130.000 vojnika učestvuje u misiji u Avganistanu. Intervencija je zemlji donela nov ustav, dva puta predsedničke i dva puta parlamentarne izbore. Milion avganistanskih izbeglica vratilo se u svoju zemlju. Milijarde su uložene za izgradnju puteva, škola, fakulteta i bolnica. Ali obnovu zemlje prati sve veći broj pobunjenika, sve više stranih vojnika, sve više terora, nasilja i civilnih žrtava.:

„Kako je moguće da se najmoćnije svetske nacije bore protiv talibana i ne mogu da ih pobede? Za Avganistance je to nerešiva zagonetka“, pita se jedan stanovnik Kunduza sa kojim smo razgovarali.

Rat iz interesa

Kita Mas iz Centra za nauku i politiku u Berlinu kaže da je Međunarodna zajednica doprinela da na vlast dođe korumpirana vlada i smatra da narod upravo zato nema poverenja u politički sistem. Po njenom mišljenju intervencija u Avganistanu je potpuno neuspela: „Avganistan je u svakom slučaju primer za intervenciju koju su zemlje učesnice vodile iz svojih interesa. Pri tom su potpuno zanemarene strukturalne i društvene okolnosti u toj zemlji.“

Osama Bin Laden je mrtav. Pakistan, Jemen i Somalija trenutno su u fokusu anti-terorističke borbe. Avganistan je globalno izgubio na značaju. Visokozadužene SAD i njihovi saveznici žele svoje vojne trupe da povuku iz Avganistana do 2014. godine. Stoga su pregovori sa ponovo osnaženim talibanima pitanje dana.

Autori: Sandra Petersman / Boris Rabrenović
Odg. urednik: Nemanja Rujević