Rat protiv pljačkaša arheoloških nalazišta

Pljačka meksičkog kulturnog i istorijskog blaga započela je još dolaskom prvih Španaca. I danas u Meksiku postoji gotovo 50.000 arheoloških nalazišta, a to je previše da bi sva ona mogla da se čuvaju. Iako je prodaja nacionalne baštine kriminalno delo, umetnine iz vremena Acteka stalno se pojavljuju na aukcijma u SAD i Evropi.

Siromaštvo i bezakonje

U poslednjih pet godina širom Meksika zabeleženo je 1.591 krađa umetničkih predmeta, kako iz muzeja, tako i direktno sa arheoloških nalazišta, čulo se na konferenciji pod nazivom „Kulturno blago u opasnosti: pljačke nalazišta i ilegalna trgovina“, koja je nedavno održana u Berlinu.

Prema procenama američkog bezbednosnog ureda ICE, godišnje se u svetu od prodaje ukradenog kulturnog blaga zaradi oko osam milijardi dolara. Umetnine dolaze iz svih krajeva sveta, ali ono što upada u oči jeste da se najčešće radi, ili o kriznim žarištima poput Sirije gde ne funkcioniše pravna država, ili o zemljama koje jednostavno logistički nisu u stanju da zaštite svoja kulturna dobra.

Nedavno je pred obalama Mozambika sistematski opljačkano nekoliko brodskih olupina. O vrednosti ukradenog blaga može samo da se spekuliše. Slična situacija je i u Egiptu gde je trgovina ukradenim umetničkim predmetima nakon tamošnjih političkih previranja naglo porasla. „S jedne strane, uzroke treba tražiti u povećanom siromaštvu, a s druge, u nedostatku čuvara“, izjavio je na konferenciji egipatski ministar za antičku i kulturnu baštinu Muhamed El Damati.

Buldožerima do iskopina

Situacija je daleko dramatičnija u Iraku i Siriji gde su se proteklih godina događale sistematske pljačke i muzeja i nalazišta. Vlastima u Siriji je doduše pošlo za rukom da na sigurno smestiti artefakte iz muzeja, ali gotovo 10.000 iskopina širom te zemlje nemoguće je čuvati. Postoje informacije o bandama koje, često u dosluhu s pripadnicima jedinica „Islamske države“ koje drže pod kontrolom delove Sirije, obilaze iskopine i, ponekad i buldožerima, izvlače umetnine za prodaju. Zbog haotične situacije, ukradeni predmeti lako napuštaju zemlju. Upornost i beskrupuloznost pljačkaša pokazuje koliko se isplati baviti se tom vrstom kriminala.

Ali ilegalnih iskopavanja ima i u Evropi. Predsednica Nemačkog arheološkog instituta Friderike Fles ukazuje da i u Nemačkoj hiljade arheologa-amatera detektorima metala i sondama traže skriveno blago. „Zakon je tu jasan: svako iskopavanje arheoloških predmeta ili umetničkih predmeta bez dozvole vlasti je ilegalno“, kaže Fles.

Pooštriti zakone

I u Nemačkoj je problem nedostatak stručnog osoblja koje bi se borilo protiv takve vrste kriminala. „U Nemačkoj se samo tri stručnjaka Saveznog kriminalnog ureda bave ilegalnom trgovinom umetninama“, kaže Fles. Sredstva za borbu protiv ilegalne trgovine ima mnogo, ali najvažnije je senzibilizovati kako građane, tako i sve karike u lancu prodaje, poput carinika ili trgovaca. „Kada kupci pitaju za poreklo nekog predmeta, to po pravilu odvrati trgovca od prodaje predmeta za koje nije sto odsto siguran odakle dolazi“, čulo se na konferenciji u Berlinu. Nemačka državna sekretarka za kulturu Monika Griters najavila je pooštravanje Zakona o zaštiti kulturne baštine.