Raspored Angele Merkel
15. avgust 2018.
Kada je nemačka kancelarka Angela Merkel sredinom augusta posetila svog španskog kolegu Pedra Sančeza bilo govora o verovatno najkomplikovanijim temama na njenom rasporedu: Migracijama prema Evropi i regulisanju unutrašnjeg tržišta EU. Španski premijer je jedan od prvih koji je prihvatio bilateralni sporazum o izbeglicama sa Nemačkom - Berlin sme u Španiju da vraća izbeglice koje su tamo već podnele zahtev za azil. Bilateralnim sporazumima Merkel potkrepljuje svoj stav da Dablinski sistem "nije funkcionalan", kako je to izjavila prilikom te posete.
Neformalni Samit EU
Odredbe iz Dablina, o kojima su države članice EU postigle dogovor 90-tih godina, regulišu koja je zemlja EU nadležna za određenog izbeglicu. No u praksi zahtevi za izdavanje azila često nisu ispravno obrađivani i prava migranata su povređena. 2015. i 2016. godine je taj sistem delimično bio suspendovan jer bi inače zbog ogromnog broja izbeglica došlo do birokratske krize.
Španija je uz Francusku jedna od malo preostalih zemalja EU u kojoj u vladi nije prisutna neka populistička stranka. To tu zemlju čini važnim saveznikom za Nemačku. Predstavnici ove grupe zemalja, koja postaje sve manja, sastaće se 20. septembra sa mnogim političarima iz desničarskih vladajućih stranaka. Austrija je naime tada pozvala na održavanje neformalnog samita EU.
Austrija je trenutno predsedavajuća EU i jedna od zemalja koje vode ekstremno strogu migrantsku politiku. Na vlasti su konzervativci i desničarski populisti. Merkel i Sančez će imati težak zadatak da druge vlade ubede na novi dogovor sa zemljama kao što su Maroko i Libija, a koje od EU zahtevaju veliku podršku kako bi sprečile migranate da beže ka Evropi.
Problem Rusije
Na listi večnih problema Angele Merkel je i odnos sa Rusijom. Predsednik Vladimir Putin dolazi u subotu u posetu Nemačkoj. On i Merkelova će se sastati u dvorcu Meseberg, samo tri meseca nakon što je Merkelova posetila Putina u Sočiju.
Lista mogućih tema za diskusiju dvoje iskusnih političara je duga. Između Rusije i Nemačke u brojnim temama postoje velike razlike. Posebno su različiti stavovi kada je reč o konfliktima u Siriji i Ukrajini.
Zajedno sa Francuskom Nemačka pokušava da posreduje između ukrajinske vlade i proruskih separatista koji kontrolišu istočni deo Ukrajine. Od izbijanja nasilja u novembru 2013. godine skoro 10 000 ljudi je izgubilo život. UN takođe pokušavaju da pregovorima postgnu primirje u ovom konfliktu, ali se postavlja pitanje kako bi UN kontrolisale primirje.
Rat u Siriji je tema narednog samita na koji 7. septembra poziva turski predsednik Erdgoan. Francuska i Rusija će takođe učestvovati. Putin je jedan od najvažnijih saveznika sirijskog predsednika Bašara al-Asada i verovatno će biti ključna figura na sastanku.
I još jedna teška tema okupira kancelarku: 1200 kilometara dug gasovod Severni tok 2 kojim Rusija hoće da isporuje gas u Nemačku. Ovaj infrastrukturni projekt je političko pitanje. Kritičari kažu da Nemačka time sebe čini zavisnom od ruskog gasa i radi iza leđa istočnovuropskim partnerima kroz koje je gas do sada isporučivan pre svega Poljskoj i Ukrajini. I američki predsednik Donald Tramp je na Tviteru napisao da nije fer da Nemačku štiti američka vojska, dok ona zaključuje ekonomske sporazume sa Rusijom. SAD bi Nemačkoj rado prodavale svoj gas, napisao je Tramp.