„Rajski papiri“ sežu do Srbije
6. novembar 2017.
Priča o „Rajskim papirima" je počela baš kao i ona o „Panamskim papirima" – novinari su (na zne se na koji način) dobili veliku količinu dokumenata o poslovanju velikog broja firmi i pojedinaca sa ofšor-kompanijama širom sveta. I potom se dali na posao koji se najverovatnije sastoji u proveri informacija – posao koji je trajao godinu dana. Kada su prošle godine neki novinari dobili u ruke „Panamske papire", shvatili su da ne mogu sami da se izbore sa ogromnom dokumentacijom; obratili su se mnogim kolegama širom sveta i dok je provera dokumenata bila u toku, neko je predložio da se čitava ekipa nazove Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ).
Otvoreno društvo
Istovremeno je finansiranje tog velikog tima preuzeo Centar za javni integritet iz SAD, organizacija koja radi zahvaljujući novcu fondacija Ford, Karnegi, Rokfeler, Kelog i Otvoreno društvo Džordža Šoroša. Ova potonja, prema podacima Zidojče cajtunga, obezbeđuje Konzorcijumu istraživačkih novinara trećinu budžeta. S tim u vezi su se još u vreme „Panamskih papira" čule sumnje u nepristrasan pristup ICIJ ovoj tematici. ICIJ, za razliku od Vikiliksa, druge velike platforme koja radi sličan posao, ne stavlja javnosti na uvid svoja dokumenta, već u više navrata preko medija iznosi podatke do kojih je došla proučavajući ih. U slučaju „Panamskih papira", svetski mediji su se interesovali uglavnom samo za imena pojedinaca i firmi koje je ICIJ objavio u prvom „talasu" svojih otkrića.
Imena iz „prvog paketa"
Tada na „listi" nije bilo velikih imena iz SAD, a sada, u slučaju „Rajskih papira", „na tapetu" se našao aktuelni ministar trgovine SAD Vilbur Ros. On je, kako se navodi u izveštaju ICIJ, profitirao u poslovima sa firmom koja pripada zetu ruskog predsednika Vladimira Putina. Navodi se i da dokumenta otkrivaju i da su firme Tviter i Fejsbuk dobile stotine miliona dolara koje potiču od ruskih državnih institucija. Pominje se i britanska kraljica Elizabeta II čiji su milioni ulagani su u firmu koja prodaje kućne aparate na rate – uz kamate koje idu i do 99,9 odsto. U prvom „paketu" otkrića su i firme Epl i Najk, Uber i Virpul koje su „nalazile svaki način da zaobiđu plaćanje poreza u svojim zemljama". Na ICIJ ostaje da javnosti svoja otkrića prezentira onako kako mu odgovara i po sopstvenom nahođenju stavlja akcente i prezentira težišta svojih otkrića. Jezgro ovog konzorcijuma, nemački dnevnik Zidojče cajtung, svoj sažetak poduhvata počinje rečenicama: „Trampov ministar zarađuje novac ruskim gasom" i „Fejsbuk i Tviter su dobili ruski novac".
Izvori
„Rajski papiri" se temelje na podacima advokatske kancelarije Eplbaj sa Bermudskih ostrva i singapurske firme Azijasiti trust, kao i iz registara firmi u još 19-orim poreskim oazama kao što su Ostrvo Men, Malta ili Bermude. ICIJ navodi da se podaci tiču više od 120 političara iz 50 zemalja, kao i da su na listi mnogi preduzimači i sportisti. Kao i u slučaju „Panamskih papira", zna se da je poslovanje preko ofšor-kompanija i „poreskih oaza" – legalno, mada se smatra nemoralnim.
Nenad Popović
Srpska Mreža za istraživanje kriminala i korupcije KRIK prenosi da „Procurila dokumenta omogućuju detaljan uvid u poslovnu imperiju i bogatstvo srpskog ministra bez portfelja Nenada Popovića. Dokumenta otkrivaju da Popovićevi poslovi i imovina vrede najmanje 75 miliona dolara, a da je njihova tržišna vrednost veća od 100 miliona – što ga čini ubedljivo najbogatijim političarem u zemlji". KRIK najavljuje i da će uskoro objaviti više detalja o tome.