Putinovi šahovski potezi
Svaka velika sila neguje svoje rituale i isprobava se u insceniranju. Ruska varijanta „Mission accomplished“ (misija okončana) zato nije ništa spektakularno. Ruski predsednik je ministre odbrane i spoljnih poslova pozvao u svoj kabinet i u atmosferi najveće ležernosti najavio okončanje vazdušnih napada u Siriji, jer su, kako je rekao, vojni ciljevi najvećim delom ostvareni. Štura najava iz Moskve dočekana je u svetu kao osrednja senzacija.
Rusija je ušla u rat u Siriji kako bi se borila protiv islamističkih terorista. Ali to je bio samo deo istine – Rusija je imala i svoj skriveni skriveni plan. Od početka su ruski bombarderi suzbijali i one grupe koje je Zapad podržavao u njihovoj pobuni protiv Asada. Pošto se preko Sirije vodio i rat između velikih sila, Rusija je tako u Siriji potisnula SAD i njene saveznike.
Islamisti kamenog doba
Islamisti kamenog doba iz tzv. „Islamske države“ (IS) još nisu pobeđeni. Rusija tu mora i hoće još da deluje. Nakon što su SAD i Rusija nedeljama upućivale jedna drugoj optužbe da namerno ne čine mnogo ili da vuku pogrešne poteze u borbi protiv IS, čini se da sada po prvi put planiraju zajedničku akciju. Rusija će u svakom slučaju i nakon povlačenja dela jedinica, ostaviti dovoljno teškog naoružanja u Siriji kako bi mogla učestvovati u jednoj takvoj vojnoj kampanji.
Šteta što za reč „povlačenje“ ne postoji deminutiv, ali se pri pažljivijem posmatranju upravo o tome radi. To je ultra-lajt verzija vojnog povlačenja. U Rusiju se vraćaju samo bombarderi, piloti i osoblje na zemlji. Sirija je za rusku industriju oružja bila džinovska pozornica. Tu su po prvi put korišćene neke nove leteće mašine – i to je koštalo mnogo novca. Budžet Rusije to mora da podnese, zemlja je iznurena dubokom ekonomskom krizom i sankcijama Zapada zbog agresivne politike Moskve prema Ukrajini.
Zato bi budžet za odbranu naredne godine mogao da bude smanjen za pet odsto. Ruski menadžer za naoružanje broj 1 računa sa smanjenjem porudžbina oružja od strane Ministarstva odbrane u Moskvi za čak 10 odsto. I to je realnost kada se ima u vidu Putinova iznenadna odluka da prekine sa napadima u Siriji. Rusija tako štedi mnogo novca, a strateški ništa ne gubi. Jer Rusija se u Siriji vojno pozicionirala i to na duge staze. Kremlj svakog momenta može ponovo vojno da napadne. U Siriji se nalaze luke ruske vojne mornarice, baze podignute sa mnogo napora i oni koji ih štite – sve to ostaje na terenu.
Rusija je očigledno odustala od Asada
Asadova vlada je preživela jer je ruska vojska pre šest mjeseci došla u pomoć njegovim trupama sateranim u tesnac. Sada je režim u Damasku politički potpuno pod kontrolom Rusa. Kruže glasine i o raskolu između Moskve i Damaska. Uz to se možda slaže i izjava portparola Kremlja da politička budućnost predsednika Asada nije tema savetovanja o povlačenju trupa. Drugim rečima: Kremlj više nije zainteresovan za Asada – nakon što je mesecima glumio zaštitnika tog – ah navodno „legitimno“ izabranog vladara-tiranina.
Ovakvim taktičko-političkim manevrima Rusija na pregovorima u Ženevi zadobija veoma važnu poziciju. To je politički i bilo tako planirano: intervencijom u Siriji ponovo postati globalni (su)igrač sa kojim se mora pregovarati na istom nivou. Trenutno skoro niko ne govori o situaciji u istočnoj Ukrajini, o ruskoj ulozi u tome i o tzv. procesu iz Minska. Aneksija Krima pre dve godine? To će biti tema za eksperte međunarodnog prava – kao kolateralna šteta ruske intervencije u Siriji.