Putinova sirijska igra i Ukrajina

Izgleda da je ruskom predsedniku Putinu uspelo da čuvenom tehnikom sovjetske armije i tajne službe zvanom „maskirovka“ prevari Zapad i da odvrati pažnju sa svojih stvarnih ciljeva. Ruska intervencija u Siriji je iznenadila i pomalo uplašila Zapad. Putin je tako ostavio utisak spoljnopolitičke snage. Tajna te navodne snage je slabost Sjedinjenih američkih država i Evropske unije. Oni su se više od četiri godine preko volje angažovali u Siriji. Zapad se prenuo tek nakon što je izbeglički talas zapljusnuo Evropu, opasnost od terorizma „Islamske države“ porasla, a ruske borbene jedinice iskrsle u Siriji.

Ipak, ruska moć u sirijskom konfliktu ne bi trebalo da se preceni. Svakako je Moskva kao stalni član Saveta bezbednosti oduvek raspolagala sa dovoljno sredstava da ubaci klipove u točkove zapadne spoljne politike. Sa izgradnjom baze u Latakiji i lansiranjem krstarećih raketa sa ratnih brodova, Rusija je dodatno povećala ulog. No, nikoga ne treba da prevari to pokazivanje mišića jer je Moskva i ranije diplomatski i vojno podržavala svog štićenika Asada.Moskva neće moći da stvori novi svetski poredak na osnovu vojne intervencije u Siriji. Bliskoistočna situacija je previše komplikovana za tako nešto. Previše regionalnih sila i zaraćenih strana je u konkuretskoj igri. Zasigurno to znaju i ruski stratezi. Međutim, ruska intervencija je razgnevila tradicionalne ruske neprijatelje, Sjedinjene američke države i Saudijsku Arabiju, što je Moskvi dobrodošlo kao sporedni učinak. Naposletku, Saudijska Arabija je odgovorna za pad cene energenata koje su izuzetno važne za Rusiju kao izvoznika gasa i nafte.

Ukrajinska lutrija

Vojno angažovanje Rusije u Siriji samo je prizma kroz koju možemo lakše razumeti sukob u Ukrajini. Vladimir Putin želi da ublaži sankcije kojima je izložena Rusija. Pored toga, želi da destabilizuje Ukrajinu i tako spreči njen put u EU. To je smisao postojanja takozvanih Narodnih republika Donjeck i Lugansk. Kada bi se do kraja sproveo ugovor Minsk II i kada bi time Kijev ponovo stekao kontrolu nad ukrajinsko-ruskom granicom, postojanje ovih ruskih tvorevina bi bilo dovedeno u pitanje. Sa druge strane, ispunjenje drugog sporazuma iz Minska je uslov za ukidanje zapadnih sankcija.Ipak ne treba očekivati realizaciju tog sporazuma tokom 2016. godine. Moskva nastoji da Donbas zadrži u stanju takozvanog „zamrznutog konflikta“. Rusiji ide na ruku i ukrajinska politika koja ima poteškoća da sprovede ustavnu reformu koja bi na osnovu Sporazuma iz Minska reformisala regionalnu podelu vlasti, i dala regijama veću autonomiju, pre svega na istoku zemlje.

Ruski ciljevi u 2016.

Zato će cilj Moskve biti da ukrajinskom državnom rukovodstvu i vladi pripiše krivicu za nesprovođenje drugog Sporazuma iz Minska, predstavljajući se istovremeno kao kooperativni partner Zapada u Siriji.

Moskva se nada da će države članice Evropske unije biti oslabljene u svom jedinstvu zbog krize u Grčkoj, izbegličke krize i jačanja antievropskih snaga unutar Unije, te da će ublažiti sankcije protiv Rusije, a možda ih i ukinuti. Tada bi Putinova igra na kartu Sirije donela maksimalan dobitak.