Pripreme gradova za klimatske promene

Zvuči kao scena iz filma: Volstrit evakuisan zbog uragana. 370 000 ljudi moraju da beže iz Menhetna. Na njujorškoj berzi prekid rada. Međunarodni svet finansija osluškuje zatišje pred oluju. Ovaj scenario gotovo je postao stvarnost krajem avgusta 2011, dok se uragan „Irena“ pribiližavao Njujorku. Finansijskoj metropoli pretila je katastrofa – podzemna železnica bila je pred zatvaranjem i stotine hiljada stanovnika Menhetna spremalo se za evakuaciju. Do toga ipak nije došlo, jer je u poslednjem trenutku gradonačelnik Majkl Blumberg dao znak za prestanak opasnosti.

Ekstremniji meteorološki fenomeni

Iako je katastrofa u Njujorku izbegnuta za dlaku, većina gradova u budućnosti mora biti spremna za sličan razvoj događaja. Ekstremni meteorološki fenomeni poput uragana, poplava ili talasa vrućine biće sve češči, po nalazima SREX-a (Special Report on Managing the Risks of Extreme Events and Disasters to Advance Climate Change Adaptation).

SREX-izveštaj predstavljen je na svetskom kongresu udruženja gradova „Resilient Cities“ koga je organizovao ICLEI – Local Governments for Sustainability association (udruženje lokalne vlade za održivost). Kako će se gradovi pripremiti za promenu klime? Kako gradovi gledaju na budućnost? Ova pitanja su u središtu pažnje na kongresu u Bonu (12-15. 5. 2012), gde delegacije razmenjuju svoje i praktična rešenja.

Ako se ne smanji potrošnja fosilnih goriva, stručnjaci smatraju da će globalno povećanje temperature biti između 4 i 6 stepeni do kraja ovog veka. Jedno takvo otopljavanje neće samo dovesti do učestalijih i jačih uragana i tajfuna već i do povećanja nivoa mora.

„Otopiće se polarne kape, takođe i kopneni led na Grenlandu“, kaže Dejvid Kedmen, predsednik međunarodnog saveza gradova ICLEI. Dve trećine čovečanstva žive pored vode, pa bi takvo povećanje predstavljalo direktnu pretnju za prenaseljene gradove.

Posledice povećanja nivoa mora

A koliko će se nivo mora podići, još uvek je sporno. Jasno je da će se podići više nego što se to smatralo ranije. „Relativno je sigurno, da se neće ostati na povećanju od jednog metra, već da će dostići dva metra i više do 2100 godine“, objašnjava Jorn Birkmen is UN-univerziteta u Bonu. On je jedan od vodećih stručnjaka iz Međuvladinog panela za klimatske promene. Ovo povećanje bi uticalo na ogromna gradska područja po celom svetu, kaže Birkman. „Gde treba evakuisati milione ljudi, kada se poveća nivo mora? To voda se neće povući za dva dana!“

Za Jorna Birkmana je jasno da gradovi danas moraju da se pripremaju za promenu klime, kao i da investiraju u zaštitu od prirodnih katastrofa. U tu svrhu treba graditi kanale i brane od poplava. Ali kako kaže stručnjak IPCC-a Birkman, gradovi moraju biti spremni i za drugi ekstrem, poput suša i talasa vrućine, koji će se takođe učestati. U Londonu, po Birkmanu, ranije su spremali odbranu od poplava. Danas se na suše gleda kao na veliku pretnju britanskoj prestonici.

Teškoće s novcem za zaštitu od vremskih ekstrema

Prevencija katastrofe je skupa i puno gradova su već prezaduženi. Iako danas svaki drugi čovek živi u gradu, finansijske mogućnosti gradova su ograničene. “Istina je,” kaže presednik ICLEI, Dejvid Kadmen, „da se u gradove vrati oko osam centi za svaki dolar od poreza“. On zastupa mišljenje da veći deo regionalnih i državnih poreza treba usmeriti u gradove.

I gradonačelnik Bona, Jirgen Nimpš, svestan je finansijskih problema gradova. Grad Bon je već primio novac od države za odbranu od poplava, ali gledano na duži rok, morale bi da postoje i druge mogućnosti na međunarodnom nivou.

„Nemački nivo smo finansirali od poreza solidarnosti“, kaže Nimpš. „Moglo bi se naći slično rešenje za posledice klimatskih promena na međunarodnom nivou. Ali vreme za to još nije došlo“

Promene klimatske politike prespore

Dok traje sastanak međunarodnog saveza gradova ICLEI gde se razmenjuju ideje o praktičnim načinima za prilagođavanje gradova na klimatske promene, paralelno sa tim sreću se delegacije klimatske konferencije Ujedinjenih nacija. Njihov zadatak je da se spreme za sastanak u Kataru krajem godine. Međutim, kako je pokazao samit u prestonici Danske, Kopenhagenu u 2009, ovo veliko okupljanje ne radi posebno brzo.

„Ako nacije ne uspevaju da se dogovore, gradove moraju da vide kako da sami regulišu situaciju na terenu“, kaže gradonačelnik Bona Jirgen Nimpš na temu predstojećeg samita.

I Dejvid Kedmen, predsednik ICLEI i nekadašnji gradski odbornik u Vankuveru, misli da gradovi ne smeju sebi da dopuste da čekaju na međunarodnu politiku. Već 2020. osetiće se prve posledice klimatskih promena, kaže Kadmen: „Tada više nećemo biti u stanju da kontrolišemo situaciju, već će to učiniti priroda. I priroda će nam se osvetiti.“

Autori: Hele Jepesen / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković