Prazne pretnje ili opravdano nezadovoljstvo?
8. jun 2020.
Konzervativni list Frankfurter algemajne cajtung vidi uameričkoj najavi pre svega političku poruku:
"Vodećoj sili NATO zajedništvo vojnog saveza više nije važno. Ukoliko nakon izbora u novembru ne dođe do promene u Beloj kući, to će u najboljem slučaju značiti da će se uticaj demokratskog Zapada u svetu otapati brže nego akrtički led zbog klimatskih promena. U najgorem slučaju će to ohrabriti Moskvu i Peking da se upuste u neku vojnu avanturu", upozorava FAZ.
Berlinski Tagesšpigel poziva na veću opuštenost u celoj raspravi:
"Tramp navodno namerava da povuče trećinu američkih vojnika iz Nemačke i odmah se u zemlji uzbudi pola političke klase. Ali njegove pretnje baš nisu uverljive. Povlačenjem 9.500 vojnika bi SAD ograničio svoju vojnu sposobnost delovanja u ovom geostrateški važnom prostoru. Ni generali ni Kongres nemaju nameru da zatvore bazu u Ramštajnu, koja je glavni američki zračni čvor u Evropi, niti vojnu bolnicu u Landštulu gdje se leče skoro svi američki ranjenici na ovoj strani Atlantika. U nju je SAD samo poslednjih godina uložio više od milijardu dolara. Vašington ne može tek tako odbaciti celu zapovednu, logističku i obaveštajnu infrastrukturu koja je izgrađena u Nemačkoj ili je premestiti u Poljsku. A postavlja se i pitanje: zašto trošiti veliki novac i graditi nešto novo, kada već postoji nešto što dobro funkcioniše?", pita se Tagesšpigel.
"Nezrele namere" - tako je list Merkiše Odercajtung naslovio komentar o nameri američkog predsednika Donalda Trampa da povuče deo američkih vojnika stacioniranih u Nemačkoj.
"Na kraju krajeva to bi više štetilo Sjedinjenim Državama nego Nemačkoj. Jer za razliku od Trampovih tvrdnji, američki vojnici nisu tu samo zbog odbrane Nemačke. Ne, oni osiguravaju strateške interese SAD u Evropi i na Bliskom i Srednjem istoku. A osim toga je i puno jeftinije vojnike ostaviti ovde, nego u Poljskoj graditi nove vojne baze. Ali galamdžiju u Beloj kući to će verovatno malo zanimati", navodi se u komentaru lista iz Frankfurta na Odri, na granici Nemačke i Poljske.
Za Frankfurter Rundšau iz Frankfurta na Majni je način objave ove američke najave "ispod svakog nivoa" i govori puno o sadašnjem američkom odnosu prema Nemačkoj:
"Američki predsednik Donald Tramp je očigledno doneo odluku o smanjenju broja američkih vojnika u Nemačkoj bez da je o tome zvanično obavestio nemačku stranu. Vazal to jednostavno mora da prihvati. Za nemačku sigurnost povlačenje dela vojnika ne predstavlja neki značajan faktor. Ali svejedno je takav potez razlog za uzbunu. On pokazuje da se već ionako uzdrmani nemačko-američki odnosi dalje pogoršavaju. Postoji spor oko povlačenja SAD iz INF-ugovora o ograničenju postavljanja nuklearnih raketa srednjeg dometa, spor oko najavljenog povlačenja Vašingtona iz ugovora Open-Skies (međusobne kontrole Istoka i Zapada putem izviđačkih aviona, op. red.), spor u vezi odnosa sa Iranom, te spor oko izdataka za vojsku. Sve češće Vašington očekuje slepo podaništvo, no nemačka je vlada sve ređe na to spremna - što čovek iz Bele kuće onda kažnjava novim izlivima besa. S partnerskim odnosima to nema puno veze", smatra komentator lista Frankfurter Rundschau.
Drugačiji pogled na ovu temu ima list Nordvest-cajtung iz Oldenburga. Komentator tog lista gleda na celu problematiku iz ugla Vašingtona: "Amerikanci su dovoljno često tražili da se Nemačka više angažuje u pitanjima odbrambene politike. Nije moguće unutar jednog vojnog saveza svoju vojsku pustiti da trune, izdatke za odbranu stalno držati niskim, a očekivati da u slučaju potrebe drugi vade vruće kestenje iz vatre. Tim pre što odbramena politika uvek ima veze i s spoljnom politikom. A Nemačka je samozadovoljna svojom kompromiserskom politikom prema nesvarljivim režimima u Iranu, Rusiji ili Kini, i baca se u naručje Moskve izgradnjom gasovoda Severni tok 2. Vašington s pravom ima razloga za sumnju u vernost Berlina njihovom vojnom savezništvu", smatra komentator lista Nordvest-cajtung.
Priredio: Zoran Arbutina