Pravda i na strani jedne Avganistanke

Šest meseci su je držali zatvorenu između četiri zida. Petnaestogodišnju Sahar Gul, brat je silom naterao da se uda za čoveka za kojeg nije htela da pođe. Kada je potom odbila i da se bavi prostitucijom, njen muž, svekar i svekrva kao i njihovi rođaci su je zlostavljali. Kada je policija u provinciji Baglan u decembru prošle godine oslobodila Saharu Gul, njeno stanje bilo je strašno: po telu je imala opekotine, rane i ožiljke. Nokti su joj bili iščupani. Tvaj slučaj izazvao je zgražavanje u celom svetu, a njene mučitelje sud u Kabulu nedavno je osudio na deset godina zatvora.

Tužbe žena su neuobičajene

Presuda avganistanskog suda u korist Sahar Gul uopšte nije nešto što se u toj zemlji podrazumeva. Pravosudni sistem je korumpiran, sudove po pravilu kontrolišu konzervativne mule. Te snage ne žele da se žene obraćaju sudu, kaže Hasina Nekzad, predsednica jedne ženske grupe na zapadu Avganistana. „Opšte je prihvaćeno mišljenje da žene koje javno govore o svojoj porodičnoj situaciji, blate porodicu. Prema mišljenju konzervativaca, dobra žena mora da ćuti i da podnosi čak i nasilje“, kaže Hasina Nekzad.

Zato je retkost da neka žena uopšte podnosi tužbu sudu. Mnoge se plaše da će ih porodica i društvo odbaciti. Nekzad kritikuje nepravedan tretman žena koje su žrtve nasilja: „Često se dešava da žene idu u zatvor, iako je zločin počinio muškarac. To pokazuje da naši sudovi još uvek misle da je muškarac bolji pol i da žena ne zaslužuje pomoć. Dokle god takav način mišljenja bude prevladavao u pravosuđu, promena neće biti.“

I Verena Harpe, stručnjak za Aziju iz organizacije „Amnesti internešenel“ tvrdi da žene, posle silovanja, odvode u zatvor, dok počinilac ostaje na slobodi. Zato i ona veruje da ta presuda predstavlja bitan korak za ženska prava: „Ona može da doprinese smanjenju nepoverenja žena prema sudstvu, koje je s pravom veoma rasprostranjeno u Avganistanu. Ali, to će biti težak proces“.

Prva državna tužiteljka u Avganistanu, Marija Bašar iz Herata, koja se bori za pravedniji pravosudni sistem u toj zemlji, izrazila je zadovoljstvo što su rođaci Sahare Gul uopšte osuđeni. Ipak, deset godina je premalo, kaže Marija Bašar: „S obzirom na zločine koji su počinjeni, nije opravdana kazna od deset godina zatvora. Zakon bi trebalo da još više štiti žene koje su maloletne, pa bi i kazna trebalo da bude veća.“

Mnogo je Sahara Gul u Avganistanu

Slučaj ove mlade žene nije usamljen, kaže Marija Bašar. Većina slučajeva uopšte ne izlazi pred sud. To tvrdi i Monika Hauzer iz ženske organizacije „Medika Mondiale“ koja dosta vremena provodi u Avganistanu. „Moramo imati na umu da u toj zemlji, naročito u provincijama, ima mnogo Sahara Gul. Zato je važno da se konačno poštuje zakon i da međunarodna zajednica ne popušta, da i dalje vrši pritisak na vladu Hamida Karzaija.“

Mnogi stručnjaci, međutim, strahuju da bi ta presuda ubrzo mogla da bude preinačena. Zahvaljujući korupciji i nepotizmu to se često dešavalo. Muž Sahar Gul i njegova braća još uvek su u bekstvu. Sud ih je proglasio krivim u odsustvu. Sahar Gul je sedela u sudnici kada je objavljena kazna. Želela je da njeni rođaci budu strogo kažnjeni. Uz pomoć avganistanske ženske organizacije „Women for Afgan Women“, ona namerava da se obrati višem sudu i da traži strožiju kaznu.

Autorke: Vaslat Hasrat-Nazimi / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković