Počinje suđenje za teroristički napad u Nici 2016.

Engleska promenada (Promenade des Anglais) u Nici na Azurnoj obali je prelepa, posebno leti kada je prepuna ljudi. Na plaži, nekoliko metara ispod puta, isto ljudi, i tirkizna voda. Ta ulica je od 2021. deo Svetske kulturne baštine Uneska.

Ali, 14. jula 2016. na francuski nacionalni praznik, jedan napadač ju je pretvorio u mesto užasnog terora. Ubrzo posle tradicionalnog vatrometa, on je kamionom uleteo u masu i nastavio da vozi... 86 mrtvih, stotine povrđenih. 

Sada je osmoro ljudi pred sudom - optuženi su kao saučesnici i pomagači. Jednoj osobi se sudi u odsustvu jer je u bekstvu.

Napadi panike, alkohol i sindrom krivice preživelog

Jedan od njih je policajac Patrik Prižan. Te večeri, ovaj sada 60-godišnjak, bio je privatno na Promenadi i pukim slučajem je umakao napadaču. "Bio sam upravo ispod jedne pergole. Bilo je prenisko da bi kamion mogao da prođe. A tamo iza je bilo nekoliko palmi. Bio sam takoreći u zaštićenoj zoni", govori za DW dok prolazimo šetalištem.

„A onda sam video trag koji je kamion ostavio. Svi ljudi sa moje leve strane su bili mrtvi, neki spljošteni kao moje dve ruke. Bio je to nepodnošljiv prizor. Mozak mi je blokirao vrisku ljudi i miris krvi. Kao da je hteo da me zaštiti. Smrt me je mimoišla a da me nije videla."

U to vreme, Prižan je bio napolju sa nekoliko prijatelja koje je izgubio iz vida tokom napada. Isto kao i on, bili su nepovređeni - barem fizički. Tek sledećeg dana, nakon što je šok prošao, Prižan je shvatio kroz šta je prošao. Od tada je na psihološkom tretmanu.

„Prve godine sam bio udubljen u posao, ali onda u nekom trenutku više nisam mogao", priseća se on. „Doktor mi je dao bolovanje za narednu godinu, koju sam uglavnom proveo kod kuće. U jednom periodu utapao sam tugu u alkoholu." U međuvremenu, Prižan je pronašao novi balans i radi pola radnog vremena. Ipak, njegov život se, kaže, suštinski promenio.

Zato što ima takozvani sindrom krivice preživelog, od kojeg pate mnoge žrtve napada ili strašnih nesreća: „Od napada se pitam zašto sam preživio i nisam mrtav kao ostali. Osećam se krivim. To mi život čini napornim. Osećam se kao da moram da budem zahvalan za svaki dodatni dan. Kao da je u meni zmija koja me ujeda i tera da plačem", kaže Prižan. „U svom poslu u policiji više ne mogu da patroliram. Uspaniči me i najmanji zvuk, na primer skejtborder iza mene. Postao sam preosetljiv.”

Proces može pomoći žrtvama

Kako se osećaju preživeli i rođaci žrtava biće u fokusu suđenja za terorizam koje sada počinje pred specijalnim sudom sa porotom u Parizu. 80 od više od 1.500 građanskih tužilaca odlučilo je da svedoči na sudu. Pet nedelja će imati priliku da opišu ono što su preživeli.

"Ovo će biti važan trenutak za mnoge građanske tužioce", rekao je Antoan Meži za DW. On je politikolog na Univerzitetu u Ruanu u severnoj Francuskoj i deo je 15-članog istraživačkog tima koji analizira istorijske sudske slučajeve u Francuskoj – to su svi oni koji se snimaju za arhiv. To uključuje slučajeve genocida, zločina protiv čovečnosti i terorističkih napada poput onih u Parizu u januaru i novembru 2015. i u Nici u julu 2016. Suđenje u Nici biće 15. suđenje koje će biti snimljeno.

U januaru 2015. teroristi su ubili 17 ljudi u napadima na redakciju satiričnog časopisa „Šarli ebdo“, na policajce i na jevrejski supermarket. U novembru iste godine, teroristički odred masakrirao je 130 ljudi u napadima na fudbalski stadion Stad de Frans, restorane, kafiće i koncertnu dvoranu Bataklan.

„Francuska suđenja za terorizam jasno pokazuju kakvu traumu takvi napadi ostavljaju u našem društvu. Sudska saslušanja su stoga veoma politička i veoma simbolična“, kaže Meži. „Vlada takođe predstavlja ove procese kao simbol naše zapadne ustavne države: ona su demokratski odgovor na varvarstvo."

Francuski zakoni protiv terorizma su među najstrožim na svetu i pooštreni su od 2015. Meži, međutim, smatra da su sudije do sada uspevale da održe balans pravne države u ovim procesima. „Odbrana je uvek imala priliku da komentariše“, kaže on. „Presude su bile pravične i nepristrasne po standardima Evropskog suda za ljudska prava."

Počinilac više ne može da odgovara

31-godišnjog atentatora poreklom iz Tunisa policajci su ubili na mestu zločina. Istražitelji pretpostavljaju da se radikalizovao bez kontakta sa takozvanom "Islamskom državom". No, ta teroristička organizacija je kasnije preuzela odgovornost za napad.

Sada se sudi sedmorici muškaraca i jednoj ženi. Trojici optuženih se prebacuje da su bili deo terorističke grupe i da su znali da je napadač podržavao militantne islamističke ideologije: Dvojici preti kazna zatvora do 20 godina, a trećem doživotni zatvor. Ostalih petoro optuženih mogli bi se suočiti sa zatvorskom kaznom od pet do deset godina. Državno tužilaštvo ih tereti za nedozvoljeno držanje oružja i pomaganje napadaču da pripremi krivično delo.

Očekuje se da će presude biti donete sredinom decembra.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.