Počinje otkup državnih obveznica

Upravni odbor Evropske centralne banke (ECB) je u Nikoziji, kako se i očekivalo, ostavilo referentne kamate na rekordno niskih 0,05 odsto. Predsednik ECB Mario Dragi dao je zeleno svetlo za početak kupovine državnih obveznica najavljen u januaru. „Devetog marta 2015. godine kupovaćemo državne evro-obveznice na sekundarnom tržištu“, rekao je Draghi.

Na sekundarnom tržištu trguje se obveznicama koje su već puštene u promet, takoreći iz druge ruke. Statuti ECB, naime, zabranjuju Centralnoj banci da vrednosne papire kupuje direktno od država evrozone. Pored toga, nastaviče se i kupovina privatnih hipotekarnih obveznica i vrednosnih papira, rekao je Dragi. Evropska centralna banke će tako iz meseca u mesec u finansijsko tržište da „ubacuje“ 60 milijardi evra – najmanje do septembra iduće godine, a možda i duže. Na kupovinu obveznica ukupno će biti potrošeno 1,14 biliona evra.

Cilj – povećanje inflacije

Tom „poplavom novca“ Dragi želi da poveća inflaciju koja je u poslednje vreme u evrozoni negativna. Cilj ECB je da ona bude „blizu, ali ispod granice od dva odsto“. Dragi je naglasio da on smatra da su dosadašnje mere Centralne banke uspešne. Privatna domaćinstva i preduzeća trenutno beleže lagani rast kredita, ali jasno je da će ipak još potrajati pre nego što se cene približe inflacionom cilju ECB.

Ove godine će cene, prema procenama Evropske centralne banke i dalje stagnirati, iako su statističari još u decembru predviđali da će porasti za oko 0,7 odsto. Tek 2016. godine stručnjaci Evropske središnje banke računaju s njihovim porastom i rastom inflacije u evrozoni od oko 1,5 odsto.

Optimističniji su kada je u pitanju privredni rast u evrozoni. Oni su prognozu za tekuću godinu sa 1,0 odsto korigirali na 1,5 procenata, a narednih godina privreda bi trebalo da raste za čak dva odsto.

„Ne verujemo da je taj optimizam primeren“, prokomentarisao je te procene ekonomista nemačke Komercbanke Mihael Šubert: „Postoji opasnost da ECB još jednom pokrene akciju kupovine obveznica ako se ti ambiciozni ciljevi ne ispune.“

Da li ima dovoljno obveznica?

S napetošću se iščekuje koje će posledice program otkupa obveznica ECB imati na tržište obveznica. Rendite državnih obveznica već mesecima padaju. Zbog toga su uoči sednice ECB neki analitičari izrazili sumnju u to da uopšte ima dovoljno obveznica koje bi ECB mogla da kupi. Dragi je na to odgovorio: „Još pre mesec dana niko nije sumnjao da su dugovi država u evrozoni veoma, veoma visoki, a sada se neki brinu da nećemo naći dovoljno obveznica.“

Ali obveznice Grčke i Kipra Evropska centralna banka za početak ne sme da kupuje. Pravila to dozvoljavaju tek kada kontrole reformskih programa u tim zemljama budu okončane.

Poruka Grcima

Tokom pregovora između Grčke i evrozone o produženju programa pomoći, Dragi je povećao pritisak na Atinu time što je odbio da prizna grčke državne obveznice kao garanciju za svež novac. Nije imao drugog izbora, kaže sada Dragi i objašnjava da je na kraju krajeva to moguće samo ako se reformski program sprovodi prema planu. A taj preduslov, prema oceni šefa ECB, sredinom februara nije bio ispunjen: „I to nije bila samo naša ocena. I grčka vlada je to jasno i glasno rekla.“

Dragi, međutim, dodaje da se ne može reći da ECB ne pomaže Grčkoj. On ukazuje na činjenicu da je Evropska centralna banke u zadnja dva meseca udvostručila kredite za Grčku i da oni sada iznose sto milijardi evra. „To je 68 odsto bruto nacionalnog proizvoda Grčke i mi smo time najveći kreditor u evrozoni“, konstatuje Dragi.

Evropska centraln banka je, zaključuje njen šef na kraju, spremna da ponovo prihvati grčke državne obveznice kao pokriće za nove kredite, ali samo pod uslovom da Grci pokažu znatan napredak u aktuelnom programu reformi.