Pozicija Srbije dodatno pogoršana

„Tačijev krajnji cilj je da ostvari svoje pravo da sever Kosova, kao što je cilj Beograda da održi sadašnje stanje, faktički podeljeno Kosovo, kako bi to dugoročno bila osnova nekog poravnanja sa Prištinom“, ocenjuje za Dojče vele Dušan Reljić, naučni saradnik na berlinskom Institutu za međunarodna i bezbednosna pitanja.

Komentarišući eskalaciju nasilja koja se dogodila poslednjih dana, Reljić kaže da ima utisak „da se tu radi o opasnom pokušaju Hašima Tačija da stavi pred svršen čin kako Beograd tako i Brisel i Vašington, njegove najvažnije partnere u međunarodnoj zajednici“.

„Prvobitni Tačijev cilj bio je politički profit, koji bi se ogledao u tome da konačno stekne kontrolu nad severom Kosova i time spreči preteću, trajnu podelu Kosova“, rekao je Reljić.

Nesigurna pozicija Tačija

Na pitanje zašto se Tači odlučio na tako opasan potez, Reljić kaže da je to „pre svega zato što je njegova pozicija oslabljena izveštajem Dika Martija o trgovini organima i samo je pitanje vremena kada će se protiv njega povesti zvanična istraga. Osim toga, njegov bliski saradnik Fatmir Ljimaj zvanično je optužen od strane Euleksa. I jedno i drugo slabi njegovu poziciju u odnosu na opoziciju na Kosovu koja vladu optužuje za lošu društveno ekonomsku situaciju, korupciju i nedostatak pravne države.“

Reljić smatra i da stalni napredak Srbije ka Evropskoj uniji dugoročno slabi poziciju Kosova kada se radi o krajnjem rešenju odnosa sa Beogradom. „Nema sumnje da je Beograd zainteresovan za podelu Kosova i što se više ta faktička podela učvršćuje, tim manje su šanse Prištine da to stanje jednog dana promeni. Sve je to dovelo do ove veoma opasne situacije poslednjih dana“, ocenjuje analitičar iz Berlina.

Ipak, nastavak pregovora?

Sve ovo što se dogodilo je loše po Srbiju, za njen put ka Evropskoj uniji, kaže Reljić jer je normalizacija odnosa sa Kosovom isto tako uslov za kandidaturu kao i izručenje haških optuženika. „Paljenje kontrolnog punkta u Jarinju, verovatno od strane pripadnika srpskih radikalnih grupa, samo je još pogoršalo situaciju.“

Ipak, Reljić ne očekuje prekid dijaloga Beograda i Prištine. „Beograd je već ocenio da bi prekid bio veoma loša odluka jer bi to bilo protivno zahtevima EU, među kojima je i taj da Beograd radi na normalizaciji odnosa sa Prištinom. Sa druge strane ni Priština ne bi mogla da se odluči na prekid pregovora protiv volje Brisela i Vašingtona. Reljić zato kaže da će se „tako, posle određene pauze i diplomatskih napora, obe strane ponovo naći za stolom.“

Ipak, po Reljiću, ne treba očekivati regulisanje pitanja ekonomskih sankcija i carinskih pečata jer bi to u ovom trenutku značilo „gubitak obraza za jednu ili drugu stranu“.

Autorka: Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković