Postoji alternativa Erdoganu
19. septembar 2019.
Ahmet Davutoglu je dugo bio jedna od najuticajnijih figura u turskoj politici. Još od 2002, kada je počeo brzi uspon islamsko-konzervativne stranke AKP, on je uvek bio na strani turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana: kao ministar spoljnih poslova i kasnije kao premijer, ali i predsednik stranke. Međutim, Davutoglu je 2016. godine svom političkom mentoru postao previše tvrdoglav i previše moćan. Erdogan ga je brzo i bez mnogo razmišljanja izgurao sa obe pozicije.
Bilo je to poniženje, ali ga je Davutoglu ipak s poštovanjem prihvatio: „Njegova porodična čast je moja porodična čast. Njegova porodica je moja porodica“, rekao je tada. On se nikada, kako je dodao, nije negativno izrazio o šefu države – i: „ni u budućnosti ružne reči neće preći preko mojih usana".
Erdogan nije nepobedivo
Ipak, 2019. godine odnosi su se promenili. Ekonomska kriza, ojačana opozicija i poraz na lokalnim izborima krajem marta uzdrmali su turskog predsednika. Novonastali vakuum prepoznao je i Davutoglu koji sada već mesecima žestoko kritikuje AKP. Prošlog petka najavio je da, zajedno sa tri druga poslanika AKP, napušta stranku. Ona se, rekao je, veoma udaljila od svojih osnovnih principa. To je njegova glavna kritika. Davutoglu je pokazao da ima i političke ambicije: rekao je da želi da osnuju „novi politički pokret“.
Još uoči važnih izbora za gradonačelnika Istanbula u junu, koje je Erdoganov kandidat Binal Jildirim izgubio, Davutoglu je počeo svo obračun sa vladajućom strankom: na Fejsbuku je objavio svojevrsni manifest prepun kritika na račun Erdoganove politike. Stranka se nalazi u opasnoj situaciji, previše se bazira na polarizaciji, a premalo na vladavini zakona, napisao je Davutoglu.
„Izvešćemo vas pred lice pravde“
To je alarm za turskog predsednika. On strahuje da bi mogla da bude stranka koja, iako je manja, može da u oduzme važne glasove iz konzervativnog tabora. Shodno tome, Erdogan je reagovao zlovoljno, više puta nazvavši svog bivšeg saradnika Davutoglua „izdajnikom“. „Izvešćemo vas pred lice pravde kada dođe vreme za to“, poručio je Erdogan Davutogluu, ali i drugim „otpadnicima“.
Slučaj Davutoglu naime nije usamljen – on je samo simbol erozije u bazi AKP. Poslednjih meseci stotine hiljada članova napustilo je partiju. Među njima su i neki važni članovi koji se već mesecima neobično oštro izjašnjavaju o rukovodstvu stranke.
Ponuda je stigla helikopterom i nije mogla da se odbije
To je recimo bivši ministar privrede i jedan od osnivača AKP Ali Babadžan. On je stranku napustio još u julu. I Babadžan, kako prenose turski mediji, želi da osnuje sopstvenu stranku. I on, kao i Davutoglu, smatra da se vladajuća partija udaljila od svojih prvobitnih vrednosti.
Babadžan je za osnivanje svoje stranke dobio i podršku bivšeg predsednika Abdulaha Gula koji je još 2007. godine napustio AKP. Gul se od prošle godine javno protivi politici Erdoganove vlade. Čak je bio blizu odluke da na predsedničkim izborima u junu 2018. godine učestvuje kao Erdoganov protivkandidat, ali ga je tada ipak uplašila Erdoganova u to vreme još uvek bezgranična moć. Naime, načelnik turskog Generalštaba i Erdoganov portparol helikopterom su sleteli u dvorište Gulove kuće. Bila je to iznenadna poseta. Dan kasnije Gul je objavio da odustaje od kandidature – tako je to preneo vladi blizak dnevni list „Haberturk“.
Postoji alternativa?
U to vreme, Erdogan i njegova AKP bili na vrhuncu moći. Na predsedničkim i parlamentarnim izborima stranka je ostvarila impresivne rezultate koji su dodatno cementirali „režim u rukama jednog čoveka“. Međutim, stvari su se sada promenile – alternativa Erdoganu postoji.
O tome da li je upravo Ahmet Davutoglu takva alternativa, u turskoj javnosti ovih dana žestoko se diskutuje. Ali za razliku od drugih pobunjenika AKP velikog kalibra, Babadžana i Gula, Davutoglu je omiljen samo među nacionalistima. Prebacuje mu se da je suviše dugo ćutao, i smatra se da je i on odgovornost za eroziju turske demokratije. Kritičari navodi da ga interesuje samo da naplati stare račune, a ne da reformiše AKP. Slične kritike mogu se čuti i na račun Alija Babadžana. Ipak, veruje se da će on pre osnovati liberalno-konzervativnu stranku koja bi mogla da nastavi reforme onim tempom, kao AKP u prvim godinama vladavine.