Jun bi mogao da bude poslednji mesec Grčke u evrozoni ako se vladajuća koalicija te zemlje konačno ne pokrene. Ponovo mora da se vraća novac Međunarodnom monetarnom fondu, ponovo se čuje kakofonija glasova ministara koji upozoravaju da bi Grčka mogla da brzo bankrotira ali i da bi moglo da dođe do brzog uspeha u pregovorima sa međunarodnim poveriocima. Teško je steći uvid u trenutno finansijsko stanje Grčke. Vlada Grčke kao da ga ni sama više nema.
Umesto da pregovara sa takozvanom Briselskom grupom i daje konkretne predloge, grčki premijer Aleksis Cipras i dalje se bavi dokazivanjem tuđe krivice. Govori o nekakvoj neoliberalnoj bandi EU koja postavlja njegovoj zemlji nemoguće zahteve. Posebno su apsurdne njegove teze o zlim Evropljanima i MMF-u, koje je izneo u intervjuu za francuski dnevnik Le mond.
Šta je sa obećanjima?
Podsetimo samo da je Grčka 20. februara saopštila da će za nekoliko dana podneti listu reformi koje će omogućiti da u aprilu budu isplaćene nove sume za pomoć Atini. Ta lista se do danas nije pojavila. Najavljivan je čitav niz reformi, među njima i reforme poreske uprave i PDV-a. Smisao tih predloga je bio u većim prihodima od poreza. To je početak, ali predlozi ni izdaleka nisu dovoljni da bi se državni budžet konsolidovao i grčka privreda ponovo živnula.
Nesrećni ministar finansija Janis Varufakis protraćio je previše vremena na paradiranje, a sada je u cajtnotu. Jer, 30. juna ističe rok za isplatu dalje pomoći Grčkoj. Najkasnije do sredine juna, moraće da se postigne dogovor sa zajmodavcima kako bi isplata uopšte tehnički postala moguća. Potrebno je i da ministri finansija evrozone daju svoj pristanak, a to treba da učini i više parlamenata zemalja-članica. Grčki parlament bi trebalo da donese još neke reformske zakone, što neće biti jednostavno zbog sukoba unutar stranke Siriza.
Telefoniranje kao zamena za politiku
Ali, šta radi Aleksis Cipras? Umesto da se pridržava postupka koji je definisan u evrozoni, on se bavi telefoniranjem. Gotovo svakodnevno zove telefonom nemačku kancelarku Angelu Merkel i francuskog predsednika Fransoa Olanda, jer želi da postigne političko rešenje na najvišem nivou. Na samitu EU je već naglašeno da postoji politička volja da Grčka ostane u evrozoni. Nema samo jasnih potvrda iz Atine da će biti ispunjeni uslovi za dalje kredite. Naravno da mora da se govori i o daljim merama saniranja Grčke i to na najvišem političkom nivou.
Ali najpre mora biti rešena akutna finansijska kriza u Grčkoj koja bi već sledeće nedelje mogla biti katapultirana iz evrozone. Na to upozoravaju i ministri finansija grupe G7, pre svega SAD. Grčkoj je potreban vazduh da prodiše. No, koliko god često se premijer Cipras sastajao sa Merkelovom, Olandom i predsednikom Evropske komisije Junkerom, odluke donosi evrozona, i to jednoglasno.
Četiri katastrofalna meseca
Krivicu sa sve goru finansijsku krizu u Grčkoj snosi velikim delom sadašnja ekipa u Atini, koja očigledno ne zna ili ne može bolje. Otkako je stupila na vlast, grčka privreda je u sve većoj recesiji – iz koje se taman bila izvukla. Poverenje investitora je poljuljano a turista nema tako mnogo kao ranije.
Da bi sačuvala platežnu moć, vlada sada crpi poslednje rezerve gotovine iz kasa javnih osiguravajućih društava, univerziteta i bolnica. Grčke banke su na infuziji Evropske centralne banke, dok štediše povlače novac iz banaka i prebacuju ga u inostranstvo ili u slamaricu. To tako više ne ide.
Neka dela ili neka se povuče
Grčkoj i Evropi su sada potrebne hrabre odluke vlade u Atini. Ili neka vlada ustupi mesto novoj ekipi koja to može bolje. Dosadašnji rad Sirize je bio loš. Čak i kada bi u poslednjoj sekundi ostala u evrozoni, ne bi bilo jasno šta bi usledilo. Poverenje Evropljana i investitora u grčku vladu je narušeno. Ko će posle jula još da izdejstvuje i finansira „treći paket“ za Grčku? Aleksis Cipras mora da dela a ne samo da govori. Ako to nije u stanju, bolje da raspiše nove izbore.