Poslednja poslednja šansa za Grčku?

„Novi papiri iz Atine su stigli juče, ali ne može se reći da će oni dati novi život pregovorima“, piše na svom internet-portalu nemački javni servis ARD: „Naprotiv: izgleda da je grčka reformska lista pokvarila raspoloženje kreditora. Šef Evropske komisije Žan-Klod Junker je, saznaje ARD u krugovima EU, pobesneo i povikao: tako se u EU ne ophodimo jedni sa drugima! A on još važi kao neko ko je naklonjen Grcima. Sada će ponovo doći do kriznog sastanka (Cipras – Merkel – Oland) [...] No, zahtevi poverilaca se i dalje dosta razlikuju od zahteva Grka: Atina odbacuje smanjivanje penzija i povećanje poreza na dodatu vrednost. Ali, i neke druge stavke oko kojih je bila postiguta kakva-takva saglasnost, sada su ponovo sporne...“

„Sledeća poslednja šansa: Cipras sledi sasvim određenu strategiju“, piše nemački Hafington post koji ovako rezimira „grčku dramu“: „Koja je ovo već po redu poslednja šansa? To više ni ne može da se izbroji. Razvoj situacije je sve monotoniji. Održavaju se krizni sastanci. Institucije odbacuju predloge druge strane kao nedovoljne, a Cipras odbacuje predloge EU kao apsurdne.“ Komentator ovog dnevnika smatra da „Cipras više ne pregovara, već samo glumi pregovaranje. Njegova strategija je da izlazak Grčke iz evrozone predstavi kao najgori mogući scenario koji bi mogao da ugrozi sve zemlje-članice monetarne unije. Tako stvara strah - da bi u poslednjem trenutku sproveo svoje zahteve.“

Berlinski dnevnik Di velt ukazuje da je kriza u Grčkoj izazvala veliki „odliv mozgova“ iz te zemlje: „Hiljade visoko kvalifikovanih Grka su napustile svoju zemlju jer drugde vide bolje šanse [...] Između 2009. i 2014. je otišlo više od 20.000 stručnjaka. Pre krize, između 2000. i 2006, samo 2500 građana te zemlje je otišlo trbuhom za kruhom [...] Upada u oči i da je u svim perifernim državama zabeležena ista pojava. Mladi u svojim zemljama ne vide nikakvu pesrpektivu. Svaki drugi stanovnik Grčke između 14 i 25 godina starosti je bez posla. Tako gledano, ta zemlja se nalazi u istoj ligi sa Libijom ili balkanskim državama Srbijom, Hrvatskom ili Bosnom i Hercegovinom“.

Frankfurter algemajne cajtung podseća da je međunarodna zajednica poverilaca od početka ove godine pozajmila Grčkoj „neverovatnih 325 milijardi evra. Jedna navodno neiskusna vlada rafinirano se poigrava sa svojim poveriocima i stalnim povećavanjem cene mogućeg izlaska Grčke iz evrozone. Atina je odavno trebalo da uvede kontrolu kretanja kapitala, kao što je to učinio Kipar. Ali, grčki građani i preduzeća i dalje mogu da podižu novac iz banaka i prebacuju ga u inostranstvo. Ako bi Grčka napustila evrozonu, imovina u inostranstvu bi bila obezbeđena. To što nova vlada nije zainteresovana za milijarde pohranjene u Švajcarskoj, ima svoje razloge i liči na situaciju u kojoj ljudi čuvaju zalihe gotovine. I ona bi bila obezbeđena – pred menjanje u novu drahmu [...] Postavlja se pitanje: gde sede profesionalni pregovarači a gde stvarno prevejani političari: u Briselu, Berlinu ili Atini?“

List Tagescajtung je objavio članak o poseti grčkog ministra finansija Janisa Varufakisa Berlinu. Tamo je on održao govor i kada je već izgledalo da je manifestacija završena, „ustao je Klaus-Peter Vilš, poslanik CDU u Bundestagu, koji je još 2010. glasao protiv prvog paketa pomoći za Grčku: Vi ste vodili predizbornu kampanju protiv Merkelove, protiv Šojblea, protiv Brisela. Kako da objasnim mojim biračima da treba da preuzmu Vaše dugove? – Varufakis je ostao ljubazan: Morate reći Vašim biračima da ćemo mi Grci moći da vratimo dugovi tek kada počne rast naše privrede. A onda je sa osmehom dodao: Mi smo partneri u istom savezu. Vilšov podozriv pogled propratio je rečima: Naprosto zaboravite da sam ja navodno ludi levičar.“