Posledice Trampove lakomislenosti

DW: Prilikom susreta s ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim, američki predsednik navodno je prosledio važne informacije iz kojih se može zaključiti ko ili šta je izvor informacija. Taj izvor se tako može dovesti ga u opasnost u borbi protiv „Islamske države“. To su objavili najpre „Vašington post“, a zatim i „Njujork tajms“ – dva ugledna američka lista, bez obzira na to šta o njima mislio Donald Tramp. Bela kuća odbacuje sve te optužbe. Kome se može verovati?

Prof. Irvin Kolije: U ovom slučaju, barem površno gledajući, verovatno je da su obe strane u pravu. Bela kuća je saopštila da predsednik nije otkrio nikakve metode tajnih službi, niti njihove izvore. To je sigurno tačno. Ali predsednik jeste odao tajne informacije iz kojih se može izvući zaključak o izvoru i načinu na koji su tajne službe dobile te informacije.

Upravo za to predsednika i optužuje „Vašington post“. Njihov članak bazira se na izuzetno čvrstim izvorima. Jedan citat u članku ukazuje na to da je njihov novinar imao uvid u transkript razgovora. Dakle postoji protokol razgovora s Lavrovim. Odbori nadležni za tajne službe Senata i Kongresa mogu da zatraže uvid u te protokole i da tako vide šta je tamo zaista izgovoreno.

Tramp je navodno prosledio informacije koje ne potiču od američkih tajnih službi, već od službi savezničkih zemalja. Može li to da ima posledice na odnose SAD s njihovim saveznicima, dakle i sa Nemačkom, a kada je reč o saradnji tajnih službi?

Apsolutno. Da kažem to ovako: kao građevinski preduzimač, Donald Tramp je navikao da barata novcem drugih ljudi. On je pozajmljivao novac za projekte i ulazio u rizike, a gubitke bi pre svega snosili investitori. Sada se on podjednako lakomisleno ponaša prema obaveštajnim saznanjima drugih ljudi i drugih zemalja, a to će imati posledica. Veoma je teško steći poverenje drugih zemalja, ali veoma ga je lako izgubiti.

U predizbornoj borbi, upravo je Tramp bio taj koji je napao Hilari Klinton jer se „lakomisleno“ odnosila prema poverljivim informacijama kada je bila ministarka spoljnih poslova. Da li mu se to sada sveti? I da li Tramp sada mora da strahuje od krivičnog progona kojim je sam pretio Hilari Klinton.

Sasvim je očigledno da tu ima sličnosti. Međutim, predsednik ima ovlašćenja da sam odluči koje informacije će biti tajne, a koje neće. Niko ovde ne optužuje predsednika da je počinio zločin. Prigovora mu se pre svega da je zloupotrebio svoju moć. Da je neko ko radi za predsednika uradio to šta je uradio Tramp, on bi mogao da izgubi ovlašćenja za pristup tajnim podacima, mogao bi da bude otpušten, pa čak i uhapšen i osuđen na deset godina zatvora zbog odavanja strogo poverljivih informacija.

Profesor Irvin Kolije direktor je Instituta za severnu amerikanistiku „Džon F. Kenedi“ na Slobodnom univerzitetu u Berlinu.