Devet meseci trajala je krvava, brutalna bitka za Mosul. Takozvana „Islamska država“ sada je konačno poražena u drugom po veličini iračkom gradu. Džihadisti su ostali bez uporišta koje ima snažnu simboliku: pre skoro četiri godine Abu Bakr al Bagdadi tu je proglasio kalifat – u džamiji Al Nuri koju je IS potom digao u vazduh. Tu su počeci propagande o nepobedivosti „Islamske države“, nakon što je nekoliko stotina njenih boraca 2014. godine primoralo iračku vojsku da napusti grad.
Proterivanje IS iz Mosula mogao bi da bude razlog za slavlje – ukoliko život ljudi konačno krene nabolje, ukoliko počne obnova većim delom razrušenog grada i ukoliko život ljudi postane bezbedan. Ali pitanje je da li će tako biti. Ne samo zato što će IS nakon gubitka teritorije kao teroristička organizacija nastaviti na pijace da šalje atentatore sa eksplozivom, već i zato što niko ne zna ko će umesto IS preuzeti vlast.
Hoće li opet isplivati stari problemi?
Koaliciju protiv IS na okupu je držalo samo neprijateljstvo prema „Islamskoj državi“. Sada kada su džihadisti proterani iz grada, na površinu bi mogli da isplivaju stari problemi. U i oko Mosula okupili su se iračka vojska, policija, antiterorističke jedinice (u kojima dominiraju šiiti, kao i u vladi u Bagdadu), takozvana narodna milicija (u kojoj takođe dominiraju šiiti usko povezani s Iranom), milicije sunitskih plemena, kurdski borci Pešmerge.
Svaka grupa ima svoja očekivanja – Kurdi recimo, koji 25. septembra održavaju referendum u autonomnoj oblasti Kurdistan. Ili šiitske milicije, u čijim redovima će verovatno biti mnogo onih koji će posle pobede u Mosulu da se protive demobilizaciji.
Krvoproliće između Eufrata i Tigra ne prestaje zbog nerešenih problema između svih tih grupa, koje dodatno pogoršavaju verske napetosti između šiita u sunita. Sve to se dešava u žarištu regionalnog konflikta između Saudijske Arabije, Turske i Irana – uz umešanost Rusije i SAD kao velikih sila. Pritom bi trebalo podsetiti da je i borba protiv IS kasna posledica kršenja međunurodnog prava i agresije SAD protiv Iraka 2003. godine.
Iračka vojska i milicija su u svakom slučaju krvavo platile osvajanje Mosula. Zauzvrat će tražiti politički uticaj ili u najmanju ruku gledati da izvuku korist prilikom obnove grada. Najvišu cenu je međutim platilo civilno stanovništvo u Mosulu: hiljade ljudi je ubijeno, 900.000 je pobeglo iz grada. Većinski sunitsko stanovništvo u Mosulu živi u strahu od terorista IS, kao i od snaga koalicije. Organizacije za zaštitu ljudskih prava i koaliciju optužuju za ratne zločine.
Ko će finansirati obnovu?
U istočnom delu grada, koji je još ranije oslobođen, širi se strah i nezadovoljstvo. Nakon šest meseci još uvek nije obezbeđeno snabdevanje strujom, vodu i dalje dovoze cisterne UN, nastavnici u ponovo otvorenim školama ne dobijaju plate. I gradovi Ramadi, Faludža i Tikrit su, nakon oslobođenja od IS, još uvek u ruševinama.
Svet sebi ne sme ponovo da dozvoli da započne neki rat, pa da se posle ne snalazi u miru. Mnogo, veoma mnogo novca biće potrebno od međunarodnih donatora za obnovu Mosula. Taj novac bi bio dobra investicija. Mogao bi da suzbije široko rasprostranjen osećaj diskriminacije iračkih sunita, zbog kojeg je uzlet IS uopšte i bio moguć. Ipak, najvažnije je da sada ne počnu nove bitke za vlast.