Posle izbora, suočavanje sa realnošću

Patrik Mur (Patrick Moore), dugogodišnji analitičar specijalizovan za područje Balkana, bio je gost na diskusiji u organizaciji DW pod nazivom „Srbija posle izbora“. U intervjuu za Dojče vele, Mur iznosi svoja očekivanja od drugog kruga predsedničkih izbora, govori o razlikama između Tadića i Nikolića, o odnosu Srbije i Kosova, ali i zadacima koji očekuju novu vladu u Beogradu…

DW: Kakav nas ishod drugog kruga predsedničkih izbora očekuje? Pobeda Borisa Tadića ili Tomislava Nikolića?

Patrik Mur: „Očekujem da će biti mala razlika, ali verujem da će Tadić ipak biti u blagoj prednosti. Veliki broj građana je zabrinut za svoju budućnost. Oni znaju da mnogo toga zavisi od investicija, a Boris Tadić ima bolju reputaciju u Evropi. S druge strane, on nije ostvario dovoljno dobre rezultate, pre svega na ekonomskom planu i ja mogu da razumem da je veliki broj ljudi zbog toga razočaran i da žele promene, a upravo je u tome suština demokratije.“

Šta ako pobedi Nikolić? Može li se očekivati drastičan politički zaokret u Srbiji? Citiraću Vas i reći „kako politička ideologija Tadića i Nikolića, barem na papiru i nije toliko različita“.

„Nikolić dobro zna šta radi. On nije fanatični nacionalista i zna šta je neophodno uraditi, kako bi birači bili zadovoljni. Oni to sigurno neće biti ako životni standard ne bude bolji. A on to ne može da postigne, ako ne izađe na kraj sa korupcijom i ako ne stane na put tajkunima i ako Zapadnu Evropu ne ubedi da su strane investicije u Srbiji bezbedne. Ako građani i dalje budu imali mala primanja i ništa se ne promeni, on već na narednim izborima ne može da računa na veliku podršku birača.“

Najveće iznenađenje na ovim izborima su socijalisti. Kako vi gledate na znatno veću podršku građana Srbije ovoj političkoj opciji?

„Priznajem da je čak i za mene taj momenat velika misterija na ovim izborima. To znači da su ljudi nezadovoljni, ali da nemaju kome da se okrenu. Dakle, Dačić je pridobio glasove onih koji su za njega glasali iz protesta, ali ja ne vidim logiku u tome da se iz protesta glasa za nekog, čija je partija odgovorna za većinu problema u vreme Miloševića i koja je uostalom u poslednje četiri godine zajedno sa demokratama bila na vlasti. Socijalisti u ovom slučaju nisu autsajderi. Za mene je taj momenat misterija. To verovatno znači da su ljudi veoma nezadovoljni, kao i da nisu preterano mnogo razmišljali za koga glasaju.“

Nakon drugog kruga predsedničkih izbora i formiranja nove vlade, na dnevnom redu ponovo će se naći Kosovo. Očekujete li napredak u dijalogu Beograda i Prištine ili je pre logično očekivati nove pritiske iz Brisela?

„Upravo je u tome suština. Sve dok se nemačka kancelarka Merkel bude pitala, biće pritisaka. Doduše, treba imati na umu da u Evropskoj uniji ima onih, od kojih se na tom planu ne može očekivati velika pomoć, pre svega mislim na Francusku i Italiju. Međutim, ljudima je jasno da su od daleko većeg značaja njihova primanja. Kosovo nije nešto od čega se može profitirati. Poslednja istraživanja javnog mnjenja u Srbiji pokazuju da svega 38 odsto građana Kosovo smatra važnim pitanjem. Lično verujem da će političari, pre ili kasnije, morati javno da kažu građanima, ono što sada govore stranim diplomatama iza zatvorenih vrata – da je Kosovo izgubljeno. Vreme je za suočavanje sa realnošću, vreme je da se nastavi dalje. Uostalom da političari u Srbiji zaista veruju da je Kosovo deo Srbije, oni bi pronašli način da ubede dva miliona Albanaca da je Srbija alternativa. Ono što bi vlasti u Beogradu trebalo da urade, jeste da se upute na sever Kosova, koje ionako kontrolišu Srbi i da izađu na kraj sa korupcijom i dovedu stvari u red. Ali oni to ne rade. Meni to govori da političari u Beogradu nisu ubeđeni u to da je Kosovo u Srbiji. Da u to veruju oni bi nešto uradili u oblastima koje kontrolišu.“

Da li Vas je iznenadilo to što se Kosovo tokom predizborne kampanje retko pominjalo? Ne u onoj meri da bi se moglo reći da je Kosovo važno političko pitanje u Srbiji.

„Ne, zato što i Tadić i Nikolić dobro znaju da ljude Kosovo u toj meri ne zanima. Građane zanima ekonomska situacija, radna mesta, životni standard. Jedino Koštunica redovno govori o Kosovu, a njegova stranka je ovoga puta dobila podršku sedam odsto građana.“

Kada već govorimo o srpskoj privredi, naveli ste da su tajkuni i korupcija najveći problemi sa kojima političari ne mogu ili ne žele da se suoče. Tvrdite da su tajkuni iza političara i u vreme predizbornih kampanja. Da li je to bio slučaj i na ovim izborima, pošto se u Srbiji proteklih sedmica takve informacije nisu mogle čuti?

„Ne, tokom održavanja ovih izbora, takvih informacija nije bilo. Ali su o takvim slučajevima ranije, mediji u Srbiji zaista izveštavali, kao i razne fondacije u svojim istraživanjima. Međutim, taj fenomen nije tipičan samo za tajkune u Srbiji. Velike korporacije u Americi daju veliki novac političarima i partijama u vreme izbora, uvećavajući tako svoj uticaj. Isto to dešava se i u Srbiji. Razlika je u tome što je Srbija zemlja od osam miliona ljudi i da su tamošnji tajkuni podelili srpsku ekonomiju među sobom, pa tako imaju veći uticaj nego Majkrosoft primera radi u Americi.“

Gotovo svi političari obećavaju da će se suočiti sa korupcijom u zemlji. Imate li utisak da su na tom planu ostvareni nekakvi rezultati?

„I Tadić i Nikolić su davali obećanja da će se pozabaviti uticajem tajkuna u Srbiji. EU je zatražila da se preispita privatizacija 24 kompanija. Srpska vlada i Tadić ništa na tom planu nisu učinili, koliko ja znam. Pre ili kasnije neko će to morati da uradi.“

Imidž Srbije u svetu, ne samo kada na dnevni red dođu izbori, doduše posebno tad, ako je suditi prema izveštajima uglednih svetskih medija, prilično je loš. Svi znamo zašto, ali i posle toliko godina od ratova na prostorima bivše Jugoslavije, slika o Srbiji koja obilazi svet prilično je loša. Da li vi, kao neko ko je upućen u dešavanja na tim prostorima, takođe verujete u sve što u novinama može pročitati i šta Srbija treba da uradi, da bi se njen imidž promenio i poboljšao?

„U mnogo slučajeva se dešava da stranci vide upravo ono što traže i očekuju da vide. Ono što bi Srbi trebalo da urade ne bi li popravili imidž svoje zemlje, ne bi trebalo da bude samo angažovanje agencija za odnose sa javnošću (PR agencija). Trebalo bi nešto uraditi na terenu, u stvarnosti, nešto što niko neće moći da negira da je urađeno. Pomenuo bih slučaj Mađarske koja je nakon Prvog svetskog rata naučila lekciju, izgubivši dosta svoje teritorije. Došli su na ideju da poprave svoj imidž i odnos sa javnošću je zaista bio sjajan. Kasnije, naročito poslednjih godina, Zapad je uočio da je sve to ustvari na kraju bila iluzija, obmana. Upravo je to nešto čega bi u Srbiji trebalo da budu svesni. Nisu vam potrebni samo dobri odnosi sa javnošću. Neophodni su konkretni rezultati. Na primer, stati na put tajkunima. To će povratiti onaj ugled i poštovanje koje su ovi prostori imali kada sam ja bio student u Sarajevu 1973. godine. Ja sam mojim sunarodnicima u Americi i mojim kolegama uvek govorio da je to tada bila stvar prestiža i da je imalo veliku težinu.“

Autor: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković