Poljska i Ukrajina: Povezuje ih još samo strah od Rusije

Kada je bivši predsednik Poljske Aleksandar Kvašnjevski 15. novembra proslavio svoj 70. rođendan, putem videa mu je čestitke uputio i Leonid Kučma, bivši predsednik Ukrajine, koji je, poput Kvašnjevskog, bio na vlasti do 2005. godine.

Tom prilikom, Kučma je pozvao na razumevanje za Ukrajinu: „Čak i najbliži prijatelji imaju sopstvene realnosti. Možda govorimo iste stvari, ali s različitom intonacijom i drugim rečima. U Ukrajini čak i vreme drugačije prolazi. Mi plaćamo drugačiju cenu.Dok na Zapadu gube vreme da pomognu Ukrajini, mi gubimo živote." Danas je, dodaje Kučma, jedinstvo Poljske i Ukrajine ugroženo „ambicijama pojedinih aktera s obe strane granice". To se ne sme dopustiti.

Uzajamne optužbe

Frustracija raste i u Kijevu i u Varšavi. Poljska zabrana uvoza ukrajinskog žita, te zahtev ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, da Poljska više pomogne i presreće ruske rakete čak i iznad ukrajinske teritorije, izazivaju napetosti.

Varšava samo  traži izgovor da ne isporuči dodatne borbene avione, rekao je Zelenski u oktobru. Na to je stigao jasan odgovor iz Poljske. „Zelenski takvim izjavama želi da uvuče Poljsku u rat protiv Rusije", izjavio je zamenik poljskog premijera Kšištof Gavkovski. „Naša je dužnost da se borimo za to da Ukrajina opstane i pobedi u ratu, ali svakako ne da Poljsku uvlačimo u rat protiv Rusije."

Ministar spoljnih poslova Poljske, Radoslav Sikorski dodao je da Zelenski mora shvatiti da i Poljska mora da odvraća Rusiju. Ali i da bi bilo bolje da svoje zahteve usmeri zapadnije, prema državama koje nisu na prvoj liniji fronta.

Želja za sučavanjem sa istorijom

Čini se da su prošla vremena kada je Zelenski u Varšavi govorio o poljskim i ukrajinskim srcima koja zajednički kucaju, da između Poljske i Ukrajine neće biti političkih, ekonomskih, a posebno ne istorijskih granica.

Upravo u odnosu na poslednje pitanje Varšava očekuje više razumevanja – posebno kada je reč o istorijskom suočavanju s masakrima u Voliniji, gde su ukrajinski nacionalisti - koje i danas poštuju u Ukrajini - pobili desetine hiljada poljskih civila.

Međutim, Kijev se protivi ekshumaciji žrtava, što nailazi na nerazumevanje poljskog ministra spoljnih poslova Sikorskog: „Ukrajina je pristala na sahranu 100.000 vojnika Vermahta. „Ne bi trebalo da naši ubijeni i stradali budu lošije tretirani."

Promena raspoloženja u društvu

Promena raspoloženja oseća se i među stanovništvom. Samo nešto više od polovine Poljaka žele da i dalje primaju izbeglice iz Ukrajine. Skoro dve trećine žele da pomognu samo onima koji dolaze direktno iz ruskih okupiranih područja.

Ono, što još uvek povezuje obe zemlje, jeste strah od Rusije. Tako je poljski premijer Donald Tusk nakon sastanka s generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom izjavio:

 „Ništa o Ukrajini bez Ukrajine. Države članice EU moraju obezbediti da se odluke o – daj Bože – završetku ili zamrzavanju sukoba donose u potpunom dogovoru s državama istočnog krila, posebno s Ukrajinom."

Samostalni potezi, poput telefonskog poziva nemačkog kancelara Olafa Šolca predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, tu ne pomažu – u tome se Kijev i Varšava slažu. No, napetosti su očigledne, a tome se verovatno raduje pre svega - Vladimir Putin.