Politički saputnici okreću leđa Erdoganu
4. jul 2019.
Nekadašnji ministar finansija i dugogodišnji saradnik turskog predsednika Ali Babadžan najavio je da će, uz pomoć nekadašnjeg predsednika Turske Abdulaha Gula, na jesen da osnuje sopstvenu partiju. Međutim, čini se da tom projektu ipak nešto nedostaje.
Onaj ko bolje poznaje Babadžana, zna koliko je on zahtevan. Pre nego nešto javno nešto uradi ili kaže, on sve isplanira do najsitnijih detalja. Babadžan je veliko ime, pre svega kada je reč o ekonomskoj politici. Zato nije čudo što se osnivanje njegove partije s napetošću očekuje. Jedni kažu da je on taj koji će okončati „igrarije“ Erdoganove stranke AKP, a drugi da on ima ono što je potrebno da se bude na ćelu Turske.
Uz Babadžana, kao osnivači partije pominju se i neki drugi političar, kao na primer Sadulah Ergin koji je u jednom mandatu bio ministar pravde ili Besir Atalaj koji se oprobao u mirovnim pregovorima sa Kurdima. Takođe, ne bi trebalo zaboraviti ni Hasima Kilidža, kao i nekadašnjeg ministra privrede Mehmeta Šimšeka.
Presudni protesti u parku Gezi
Ako želimo da shvatimo zašto se te ličnosti okreću od Erdogana i pokreću sopstvene inicijative, moramo se vratiti u 2013. godinu, u vreme protesta u parku Gezi. Javnosti je promaklo da su pojedini političari tada imali mnogo mekše stavove od turskog predsednika. Na kraju krajeva, među demonstrantima su bila i deca političara AKP i njihovi očevi zato imali pomirljivije stavove. Ali uprkos tome, nisu se oglašavali.
Treba napomenuti da su protesti protiv planirane gradnje u istanbulskom parku Gezi izazvali talas demonstracija u čitavoj zemlji. Protesti su eskalirali kada je policija na demonstrante krenula silom, a to je pak izazvalo talas kritika na račun turske vlade.
I iako je različitih mišljenja bilo, ona nisu izašla u javnost. Prema rečima jednog političkog analitičara, upravo to je problem Babadžanove nove partije: ni on lično u teškim vremenima uopšte nije iznosio bilo kakve kritike – samo je nastavio s radom. Takođe, prema rečima istog analitičara, on ne može da se prestavi kao novo lice u politici sve dok najpre ne iskaže samokritiku. Isti problem imaju i druge ličnosti partije. To objašnjava zašto se ulažu veliki napori da se, mimo njih, predstave nova lica, među njima i pojedini akademski obrazovani građani iz inostranstva.
„Babadžan bi morao da objasni svoj stav“
Jedan posmatrač koji je pomno pratio osnivanje partije slaže se da je samokritika važna, ali je, dodaje, osnovna stvar nešto drugo: potrebna je jasna vizija budućnosti. A ta vizija bi, prema njegovim rečima, trebalo da bude upravo suprotna onome što je vladajuća AKP radila poslednjih sedam godina.
Evo i primera: Babadžan je jednom prilikom rekao da do aktuelne ekonomske krize nikada ne bi došlo da se na vreme uspostavila finansijska regulativa. Kada je Babadžan bio na mestu ministra finansija, Erdogan je neprestano opstruirao njegov rad na regulativi. U jednoj debati 2010, Erdogan je izjavio da nije neophodno da se uspostavlja nešto kao dodatni Međunarodni monetarni fond. Na kraju je Babadžanov projekat u kompletu blokiran, iako je za njega to bila najvažnija stvar. On se tada jeste malo naljutio, ali se odmah i vratio svojim svakodnevnim obavezama.
-pročitajte još: S-400: Rusko oružje u turskim rukama?
Babadžan dakle važi za vrednog i promišljenog vizionara. S druge strane, može i da se kritikuje, jer je mogao da pokaže da ima malo više stava. Bio je duboko unutra, na važnim pozicijama, i u partiji i u vladi, u vreme kada je Turska razgrađivala demokratiju. Tada niti je pružio otpor, niti je vratio partijsku knjižicu. Bilo kako bilo, partija Alija Babadžana će na izborima 2023. predstavljati važnu alternativu vladajućoj partiji AKP. Ali pre nego što nova partija zakorači u budućnost, ljudi iz nje morali bi da objasne svoje stavovi iz prošlosti.