Politički Berlin, s pogledom na Ukrajinu, seća se rata u BiH

Bosna i Hercegovina, ali i kompletan regiona Zapadnog Balkana nalazi se od početka dolaska nove socijaldemokratsko-zeleno-liberalne vlade u Nemačkoj na vlast pre četiri meseca veoma visoko na nemačkoj spoljnopolitičkoj agendi. Toj tezi u prilog govori imenovanje Manuela Saracina (Zeleni) za specijalnog izveštača nemačke vlade za Zapadni Balkan, demonstrativna poseta ministarke spoljnih poslova Analene Berbok regionu početkom meseca, kao i činjenica da se od leta prošle godine na poziciji Visokog predstavnika za BiH nalazi nemački političar Kristijan Šmit.

Uz to bi trebalo dodati i činjenicu da je s Adisom Ahmetovićem (SPD) na mesto izvestioca Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga došao jedan mladi političar čija je i politička i lična sudbina usko vezana za BiH. U Bundestagu su, osim toga, od ovog mandata i poslanici Jasmina Hostert (SPD) i Boris Mijatović (Zeleni), koji su takođe svojim biografijama vezani za tu zemlju na Balkanu. Ako tome dodamo i veterane, Josipa Juratovića (SPD) i Irenu Mihalić (Zeleni), može se reći da je region Zapadnog Balkana dobro zastupljen u najvećem i najuticajnijem parlamentu u Evropskoj uniji.

-pročitajte još: Reforma Dejtona ili beskrajna agonija

Buča i Srebrenica – povezani događaji?

Zato i ne čudi što su svi ti spomenuti političari na ovaj ili onaj način bili uključeni u obeležavanje 30. godišnjice od početka rata u BiH. Taj datum označila su dva događaja u srcu političkog Berlina: rasprava na sednici Bundestaga, te posebna konferencija u Fondaciji Hajnrih Bel koja je bliska nemačkim Zelenima.

Činjenica da je Bundestag naknadno kao posebnu tačku dnevnog reda jučerašnje (6.4.) sednice uvrstio raspravu o 30. godišnjici od početka rata u BiH, malo je pomrsila račune organizatorima konferencije zbog toga što su dva važna učesnika konferencije, Ahmetović i Mijatović, držali govore i u Bundestagu. No, s obzirom na to da su sedište Fondacije Hajnrih Bel i Bundestag udaljeni samo nekoliko stotina metara, to preklapanje nije naškodilo dinamici oba događaja.

Naprotiv, od samog početka konferencije tekla je sadržajna rasprava u kojoj je ukazano na more problema s kojima se danas suočava Bosna i Hercegovina. Od samog početka, kako konferencije, tako i rasprave u Bundestagu, dva toponima su kod gotovo svih govornika bila neizostavna: Srebrenica i Buča.

Na konferenciji koja je organizovana zajedno sa Društvom za jugoistočnu Evropu (Südosteuropa Gesellschaft), jedna od šefica Fondacije Hajnrih Bel, Elen Eberšer rekla je da su i Srebrenica i Buča „šokovi s malo posledica“. A Manuel Saracin je to odmah objasnio zaključkom da „Evropa nije izvukla mnogo pouka iz rata u Bosni i Hercegovini“.

Gotovo svi govornici kasnije u Bundestagu povezivali su ta dva događaja govoreći o tome kako bi trebalo da bude posledica po odgovorne. Jedino je poslanik desno-populističke Alternative za Nemačku (AfD) Joahim Vundrak zaključio da se „u Buči, kao i nekad u Srebrenici“, prvo mora sprovesti istraga kako bi krivac mogao imenovati.

EU i netransparentni pregovori

Međutim, i pored svih paralela između Ukrajine i Bosne i Hercegovine, ipak se i ovoga puta pokazalo da je BiH specifična država sa svojim specifičnim problemima. To se najviše osetilo u delu rasprave u koju je bio uključen jedini predstavnik Evropske komisije na toj konferenciji, Vasilis Maragos, šef odeljenja za Bosnu i Hercegovinu u sektoru za proširenje.

On je morao da istrpi kritike prisutnih zbog načina na koji EU u pozadini vodi pregovore o promenama izbornog zakona u BiH, koji je opisan kao „potpuno netransparentan“. Visoki predstavnik Kristijan Šmit, koji je, kao i njegov kolega iz Evropske komisije učestvovao u raspravi preko video-veze, zaključio je da Milorad Dodik Evropsku uniju „već deset godina vuče za nos“. Opasku jedne od učesnica rasprave zašto svu krivicu oko stanja u državi koncentriše na Dodika kad je tu i Dragan Čović, Šmit je spretno izbegao, isto kao i pitanje definicije uloge Hrvatske u krizi u BiH.

Socijaldemokratski poslanik Ahmetović je rekao da međunarodna zajednica u rukama ima instrumente kojima bi reforme u BiH mogla da pomeri sa mrtve tačke, a to su ovlašćenja visokog predstavnika i pritisak EU. Šmit je istovremeno objasnio da bi svako posezanje za „bonskim ovlašćenjima“ značilo i priznanje da BiH ne funkcioniše kao država.

Poslanik Zelenih Mijatović, čija porodica dolazi iz okoline Banjaluka, rekao je da je jedna od najvažniji tačaka na putu BiH ka modernom društvu – suočavanje s prošlošću. On je rekao da je „bio užasnut“ prošle nedelje kada je u svojstvu posmatrača na izborima u Srbiji u Beogradu ugledao mural s likom ratnog zločinca Ratka Mladića.

Emotivna rasprava u Bundestagu

To kako bi se dodatno moglo pomoći BiH, na početku rasprave je objasnila državna sekretarka Ana Lirman, koja je govorila o ideji ponovnog uključenja vojnika Bundesvera u vojne misije u BiH. „Time bismo poslali jasan signal u ovom vrlo kritičnom trenutku za Bosnu i Hercegovinu“, rekla je političarka Zelenih. Ona je ujedno naglasila da je pokušaj odvajanja Republike Srpske od ostatka zemlje „napad na Evropu“ koji se ne sme dozvoliti. „Mi smatramo da su potrebne sankcije protiv onih koji sprovode tu politiku i pritom mislim na Milorada Dodika“, rekla je Lirman.

Demohrišćanski političar i nekadašnji izvestilac Bundestaga za jugoistočnu Evropu Peter Bejer podsetio je na to da se u Bosni i Hercegovini preko 7.000 osoba još uvek smatra nestalim, te da je zemlja još uvek puna mina. „Šetnja po BiH je opasna stvar“, zaključio je Bejer. On je ukazao da je toj zemlji potrebno pružiti „ubrzanu perspektivu“ približavanja Evropskoj uniji. No ni on, kao ni ostali učesnici rasprave, nisu zapravo rekli šta bi to konkretno trebalo da znači.

Poslanik vladajuće Liberalno-demokratske stranke (FDP) Jens Bek ukazao je na tradiciju negativnog prisustva Rusije u regionu. „Ruse pratimo već godinama: prilikom uticaja na referendumu o imenu u Severnoj Makedoniji, neuspelog pokušaja puča u Crnoj Gori, a sada i u Bosni i Hercegovini“, rekao je političar Liberala.

Predstavnik Levice Gregor Gizi ponovio je stari narativ te nemačke stranke po kojem se Jugoslavija raspala zato što Zapad „nije mogao da trpi uspešnu socijalističku zemlju“ u sred Evrope.

No najupečatljiviji doprinos raspravi u Bundestagu dali su poslanici čije je poreklo upravo iz tog dela Evrope. Jasmina Hostert, Josip Juratović, Boris Mijatović i Adis Ahmetović su kolegama poslanicima preneli svoje utiske o ratu od pre 30 godina, čije slike se ponovno bude zbog prizora iz Ukrajine.

Adis Ahmetović, koji je rođen dve godine nakon što su njegovi roditelji kao izbeglice stigli u Nemačku ukazao je i na sudbinu stotina hiljada ljudi koji sada pred ratnim razaranjima beže iz Ukrajine.

„Kada se za 30 godina ovde u Bundestagu ponovo bude sećalo na rat u Bosni i Hercegovini ili u Ukrajini, možda će za govornicom ponovno da stoji neko dete izbeglica, samo tada iz Ukrajine. Nadam se samo da neće biti prisiljen da se suočava s novim brutalnim ratom u srcu Evrope.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.