Politika neizbežna u dijalogu Srbije i Kosova

Edita Tahiri, šefica delegacije Prištine zadužena za pregovore sa Beogradom, više puta je pomenula da postoje „jasne crvene linije“ i da je pitanje statusa Kosova „završeno poglavlje“, a šef srpskog tima za pregovore Borko Stefanović očekuje „pitanja koja se tiču suvereniteta u kasnijim fazama razgovora“ Beograda i Prištine. U Međunarodnoj kriznoj grupi (MKG) smatraju da i jedna i druga strana u ovom slučaju mogu biti upravu.

„Gospođa Tahiri je u pravu jer se na dnevnom redu nalaze isključivo tehnička pitanja. Međutim i službeni Beograd je u pravu, jer čim se prvi put na jednom mestu sastanu predstavnici Kosova i Srbije neizbežno je da će doći do govora o mnogo ozbiljnijim pitanjima.“, kaže za Dojče vele Marko Prelec, direktor programa za Balkan u MKG.

On smatra da bi upravo pregovori oko tehničkih pitanja mogli biti korisni za stvaranje atmosfere većeg poverenja unutar koga će biti moguće rešiti suštinu odnosa Beograda i Prištine.

Dijalog može da počne odmah

Još nerešena politička situacija na Kosovu, gde opozicija u pitanje dovodi legitimitet izbora predsednika Bedžeta Pacolija, ne bi trebalo da utiče na početak dijaloga Beograda i Prištine. Prva runda razgovora, prema još nezvaničnim najavama, mogla da se održi već sledeće nedelje u Briselu. Iz MKG poručuju da tehnički kontakti i pregovori oko konkretnih pitanja mogu da krenu odmah, bez ikakvog odlaganja.

Međutim Srbija i Kosovo imaju krupna nerešena pitanja koja će se na neki način pojaviti u pregovorima dve strane: „Tu je recimo pitanje severa Kosova, koje nije na dnevnom redu, ali će biti neizbežna tema. Oko tih osetljivih i sudbonosnijih pitanja nužno je da i jedna i druga strana mogu govoriti sa punom podrškom iz svog glavnog grada. Zato je potrebno da se sačeka još neko vreme kako bi se situacija (u Prištini) stabilizovala.“

Različiti interesi i ciljevi

Imajući u vidu da je jedan od interesa Beograda da kroz dijalog sa Prištinom postigne dovoljan nivo napretka kako bi se među zemljama EU do kraja godine stvorilo pozitivno raspoloženje prema dodeljivanju statusa kandidata za članstv, u MKG smatraju da će Srbija tokom ovih razgovora morati da napravi i neke ustupke.

Ti ustupci, međutim, ni u kom slučaju ne moraju da budu na štetu srpskog državnog interesa, objašnjava Prelec: „Zanimljivo je da Brisel računa da stavi pritisak na Beograd upravo sad kada se Beograd nalazi u osetljivoj fazi pristupnog procesa i da taj pritisak bude iskorišćen kako bi se postigao napredak po pitanju Kosova.“

Sa druge strane, iako je Priština trenutno zainteresovana za čitav niz praktičnih pitanja, počev od mogućnosti putovanja kroz Srbiju sa kosovskim tablicama i dokumentima, do pitanja dokumentacije i vazdušnog prostora, za kosovsku vladu je glavna tema postepeno priznavanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije i konačno formalno priznanje, smatra Prelec.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel

Odg. urednik: Nemanja Rujević