Politički kapital napada u Berlinu

Startni pucanj dao je Markus Precel, šef ogranka Alternative za Nemačku u Severnoj-Rajni Vestfaliji. „Ovo su Merkelini mrtvi", napisao je on odmah nakon prvih šturih vesti o napadu u ponedeljak. „Nemačka više nije sigurna", dodala je ubrzo Frauke Petri, šefica iste stranke i Precelova partnerka. Dodala je da teroriste i sva potencijalno opasna lica treba rigorozno deportovati iz zemlje. Desničarski „Identitetski pokret" traži momentalno zatvaranje granica i „re-migraciju umesto uvoza terorizma". Neiscrpna je lista takvih i sličnih zahteva na društvenim mrežama.

Širenje ksenofobije

Političkom mejnstrimu sve je teže da se bori protiv paušalne osude izbeglica i došljaka. Predsednik Bundestaga Norbert Lamert upozorio je da ne treba žuriti sa upiranjem prsta i tražiti jednostavna rešenja: „Ko tako javno istupa, delom i neposredno nakon napada, taj ne želi da doprinese rešenju već da iskoristi napad za svoje potrebe", rekao je Lamert. Šef stranke Zelenih Džem Ozdemir prebacuje Alternativi za Nemačku da udar na božićni vašar u Berlinu koristi kako bi podsticala ksenofobiju.

Kardinal Rajnhard Marks, predsedavajući Biskupske konferencije, upozorio je da ne treba stavljati izbeglice pod generalnu sumnju: „Bilo bi pogubno ako kažemo: Aha, sada znamo da su izbeglice krive. Ne smemo dozvoliti teroristima tako veliki uspeh da krenemo jedni na druge, da se ne držimo zajedno, da prilazimo stvarima s mržnjom u srcima", rekao je Marks.

Samo su čekali napad

Nije nikakvo iznenađenje da desničarski demagozi koriste događaje za skupljanje glasova, kaže Gudrun Hentges, politikološkinja sa Univerziteta u Kelnu. Oni su, dodaje, samo čekali na neki veći napad u Nemačkoj kako bi ga instrumentalizovali. „Sve izbeglice se stavljaju pod generalnu sumnju, aktuelno stanje se u analizama zaoštrava toliko da se može pomisliti da živimo u stanju apsolutne pretnje", rekla je ona za DW.

Ona se pribojava da desni populisti sa tom taktikom imaju uspeha. „Još je otvoreno kako će reagovati vladajuća koalicija, ali mnogi politički sukobi teku tako da desničari postavljaju zahteve, a da ih onda vlada u nekoj formi prihvata. Zato u ovom napadu vidim veliku opasnost od zaoštravanja debate o izbeglicama", dodaje Hentgesova.

Nema apsolutne bezbednosti

Ni u stranci Angele Merkel ne vagaju svi reči. Tako je ministar unutrašnjih poslova Sarske oblasti Klaus Bujon (CDU) rekao: „Mi smo u ratnom stanju, iako to pojedinci ne žele da vide, oni hoće da vide samo dobre stvari." Najavio je da će policija ubuduće biti opremljena dugim cevima i automatskim oružjem. Zahtevima da se iznova promisli i promeni kompletna izbeglička politika pridružila se i vladajuća Hrišćansko-socijalna unija, bavarska sestrinska partija demohrišćana Angele Merkel. Njen šef, bavarski premijer Horst Zehofer, rekao je da se promena politike duguje žrtvama, porodicama i celom narodu.

Politikološkinja Hentges u tome već vidi pozicioniranje pred izbore sledeće jeseni. Pri tome su, dodaje, zahtevi za jačim merama bezbednosti nerealni – ne može se nadgledati svaka izbeglica pojedinačno. Umesto toga treba raditi na prevenciji i integraciji. „Ne postoji stoprocentna sigurnost – nigde na svetu." To bi političke partije trebao jasno da kažu ljudima, dodaje naša sagovornica.

Nešto lično je rekao i Oliver Malhov, predsednik Sindikata policije. U Nemačkoj ima 2.500 božićnih vašara i nemoguće je imati apsolutnu bezbednost, naveo je on za bavarski javni servis. Doduše, ministri unutrašnjih poslova pokrajina već su dogovorili neke mere, između ostalog i povećano prisustvo policije sa automatskim oružjem i pancirima na božićnim vašarima.