Nigde drugde u Evropi se politički zaokret na demokratski način ne sprovodi tako brzo i energično kao u Ukrajini. Tamo je na izborima smenjena stara i nepopularna elita, i to nije dovelo samo do smene generacija, već je promenilo i partijsku scenu.
Pokretačka snaga tog procesa su ljudi u Ukrajini. Oni više ne veruju starim grupacijama. Zato je oko polovine birača glasalo za nove stranke i time za radikalno nov početak. Stare snage i njihove partije su kažnjene.
Glasovi još nisu sasvim prebrojani – to će trajati još neko vreme. A pošto se polovina parlamenta sastavlja na osnovu glasova za pojedine stranke, a drugu polovinu čine direktno izabrani kandidati, potrajaće i dok se ne bude videlo kako će definitivno izgledati odnos političkih snaga.
No, već sada je jasno da jepobedu odnela novoosnovana stranka „Sluga naroda“ predsednika Vladimira Zelenskog. Moguće je da će doći i do apsolutne većine, ali će u svakom slučaju predvoditi Vladu.
Bivši komičar i televizijska zvezda Zelenski ovim se nadovezao na meteorski uspeh na predsedničkim izborima. Tačno je i da je izlaznost bila niska; razlog je najverovatnije prevremeno održavanje izbora usred letnjih odmora.
Gotovo svi kandidati sa liste „Sluga naroda“ koji su osvojili mandate u parlamentu – nepoznati su. To im je slaba tačka: nedostaje im političko iskustvo. No, birači kao da su baš u tome videli prednost: novi ljudi bi trebalo da unesu svežinu u parlament. U demokratiji se to zove novi početak.
Zanimljivo je da je pored „Sluge naroda“ još jedna tek osnovana partija prešla cenzus od pet odsto i uspela da uđe u Vrhovnu radu. To je „Glas“ popularnog ukrajinskog rok-muzičara Svjatoslava Vakarčuka.
Gubitnici na ovim izborima su predstavnici stare političke kaste. U njih spada proruska „Opoziciona platforma – za život“ oligarha Viktora Medvedčuka koji je pred izbore demonstrativno išao u posetu šefu Kremlja Vladimiru Putinu. Medvedčuk je najtešnje povezan s Putinom. Njegova stranka je sa nešto više od deset odsto glasova biti druga po snazi u novom parlamentu.
Ali, od nekadašnje snage te proruske grupacije nije ostalo mnogo. Slab rezultat pokazuje koliko je agresivna politika Putina prema Ukrajini oslabila tamošnji proruski tabor.
Gubitnici su i Julija Timošenko sa svojom strankom „Otadžbina“ kao i stranka „Evropska solidarnost“ bivšeg predsednika Petra Porošenka. Za Porošenka je ovaj poraz bio posebno gorak – za njegovu stranku nije glasao ni svaki deseti birač. Zbog slabog rezultata neće moći da predvodi jaku opoziciju kao što je najavio.
Radikalne snage na ovim izborima nisu imale bitnu ulogu. Nisu tačni navodi ruske propagande da su na ovim izborima desnoradikalne i fašističke grupe bile uspešne kao što je to bio slučaj 2014.
Zelenski će se tek sada naći na pravoj probi. On pre svega mora da u saradnji sa parlamentom pokaže rezultate političkog rada. U to spadaju rešenja konflikta sa Rusijom i separatistima u Donbasu, ali i odlučni koraci u borbi protiv korupcije i nepotizma među ukrajinskim oligarsima. To ne očekuju samo birači, već i partneri Ukrajine u Evropi.