Po Orbanovom receptu, na slovački način

„Naši očevi, naši roditelji i mnogi koji su danas ovde borili su se za našu slobodu i demokratiju. To je dar koji moramo sačuvati i predati našoj deci“, rekao je Mihal Šimečka, prvi čovek opozicione Progresivne Slovačke kad su ga okružili reporteri.

U nedelju (17. novembar) masa se skupila u centru Bratislave da obeleži tri i po decenije od Plišane revolucije i pada satelitskog komunističkog režima. Tri godine posle nje, Čehoslovačka se mirno podelila.

Prema Šimečki i mnogim građanima, 35 godina kasnije Slovaci opet moraju da pruže otpor vlastima. Njih predvodi nominalni socijaldemokrata Robert Fico koji, kako kažu kritičari, dokida slobode i demokratiju u zemlji.

Mnogi mu zameraju što Slovačku opet vuče Istoku, distancirajući se od Evropske unije i NATO.

Grigorij Mesežnikov, poznati politički komentator iz slovačkog Instituta za javne poslove, primećuje da vlasti nisu organizovale nijedan događaj da obeleže godišnjicu revolucije.

Kako Mesežnikov kaže za DW, premijer Fico „sistematski razgrađuje demokratske elemente koje je Plišana revolucija donela zemlji“.

Po Orbanovom scenariju

Ficova prva vladavina prekinuta je 2018. godine nakon masovnih protesta zbog mafijaškog ubistva novinara Jana Kucijaka i njegove verenice. Fico se opirao optužbama za korupciju i veze sa kriminalom, a u fotelju premijera vratio se krajem prošle godine.

U maju ove godine Fico je jedva preživeo atentat kada je na njega pucano iz blizine.

Otkako se oporavio, progurao je reforme zbog kojih žanje kritike u zemlji, ali i iz centrale EU. Zbog manjkavosti u vladavini prava, EU bi mogla da smanji sredstva koja se iz briselskog ćupa raspoređuju Slovačkoj. Iz slovačke Vlade za DW navode da nisu zabrinuti.

Kritičari optužuju Fica da igra po scenariju kolege Viktora Orbana, premijera susedne Mađarske. Onde su već povučeni slični potezi da se preurede pravosuđe, mediji i izborni sistem.

Evropska unija već je zamrzla milijarde evra koje su sledovale Mađarskoj. No, za razliku od Orbana, Fico se u Briselu ne ističe vatrenim govorima protiv Zapada. Ali, kod kuće ne popušta.

Premetanje pravosuđa i medija

Ficovi politički protivnici tvrde da ovaj steže obruč oko pravosuđa, jer se boji da bi, uz nezavisno pravosuđe, jednog dana mogao da završi u zatvoru.

Nije mu dugo trebalo po povratku na vlast da ukine specijalna odeljenja tužilaštva i policije koji su vodili istrage protiv njega lično i drugih funkcionera stranke SMER.

Mediji su takođe na tapetu – Fico tvrdi da su kritički mediji ohrabrili atentatora da puca na njega.

Javni servis RTVS transformisan je u državni servis. Nezavisni mediji su odsečeni od državnih oglasa, a promenjeni su i zakoni o pristupu informacijama od javnog značaja.

„Vladajuća koalicija pokušava da zakomplikuje posao novinara i stekne uticaj nad medijskim krajolikom“, kaže nam novinar jednog velikog slovačkog lista.

To izgleda nije dovoljno. Odnedavno Fico pominje promene u izbornom sistemu, to jest podizanje cenzusa na čak sedam odsto. To bi otežalo ulazak u parlament malim partijama.

U Evropi, jedino maleni Andora i Lihtenštajn imaju tako visok cenzus.

Ta ideja probudila je čak i Petera Pelegrinija, koji je ovog juna izabran za predsednika zemlje kao Ficov kandidat. „Vidim to kao mešanje u pristup ljudi demokratiji i lično se nikad neću složiti sa tim“, rekao je Pelegrini o podizanju cenzusa.

Podeljenost oko Rusije i Kine

Fico možda nalikuje Orbanu i po tome što traži čvršće veze sa Rusijom i Kinom, iritirajući tako EU i NATO.

U oktobru je šokirao saveznike kada je kritikovao EU zbog podrške Ukrajini i sankcija protiv Rusije. I to govoreći za moskovski državni kanal Rusija 1.

Potom je išao na put u Peking, koji je proglasio „najvažnijim putovanjem u godini“. Prethodno je Fico kritikovao to što EU uvodi carine na kineske električna vozila i to iako njegova Slovačka najviše od svih evropskih zemalja zavisi od radnih mesta u proizvodnji automobila.

Ficov pogled ka Istoku je za mnoge građane bila motivacija da izađu na ulice u nedelju.

„Slovačka jeste i biće deo zapadne civilizacije“, rekao je František Mikloško okupljenima u Bratislavi. On je u ono vreme bio jedan od vođa Plišane revolucije. „Ne želimo da nas iko pomera ka Moskvi“, dodao je.

Ali, ankete sugerišu da je slovačko društvo podeljeno po tom pitanu. Malo gde u Evropi je toliki procenat ljudi proruski orijentisan.

To nije bio jedini razlog Ficove pobede na izborima prošle godine, ali je on vidno igrao i na tu kartu, obećavajući da Ukrajini neće poslati „ni metak“.

Prema anketama, sada opoziciona Progresivna Slovačka uživa veće poverenje od Ficove partije, a možda će uskoro imati priliku da to testira i na izborima.

Naime, Fico je na obeležavanju 25 godina svoje partije u nedelju rekao da bi moglo biti prevremenih izbora. Razlog su borbe unutar vladajuće koalicije.

Politikolog Mesežnikov smatra da bi razvoj događaja u Ukrajini mogao da odredi koji deo iscepkanog političkog spektra bi mogao da skuje vladu. „Ali zbog fragmentiranosti, visina cenzusa ostaje ključ.“

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku